reklo bi se da sada,
kada sam na godišnjem,
sam si dala malo više truda,
pa kuham ona kompliciranija, teže i duže izvediva jela,
oko kojih je potrebno i malo potruditi se,
recimo, sarme,
no, kako sam odlučila odmoriti se, ne opterećivat se, preveć,
već, naprotiv, rasteretit se, svih mogućih suvišnih aktivnosti,
a, ionako sam, morala:
odlediti frižider,
oribat pločice,
raskitit i pospremit bor, te, sve pripadajuće mu rekvizite,
temeljito posisat sve kutove podova i stropova,
razvrstat igračke i presložit ormare,
tako mi se kuhanje, opet, svelo samo na ono,
nabrzinu,
jednostavno i bez dodatnih naprezanja,
a, baza svih jela koje sam radila u zadnjih par dana
bilo je kiselo zelje, grah, grincek,
te, domaći suhomesnati proizvodi koje smo dobili,
jer, kako je vrijeme, ovih dana nemoguće,
ono,
ili pada snijeg
ili ledena kiša
ili oboje,
a, ja, ovak ne volim baš pohoditi dućane,
osim ak ne kupujem neke svjetlucave, šajni ili mucaste, mekane predmete,
cipele ili namještaj,
nemam baš ni previše volje odlaziti u kupovinu,
radije sam provodila vrijeme s djetetom na snijegu veseleći se skupa s njim,
pa sam upotrebljavala one namirnice koje sam imala doma,
em, da ih sve potrošimo, em zato, jer nisam imala volje otići do placa,
na, kojem, ionako ne bih puno toga našla,
a, i sada, znam, u ovim su im uvjetima i cijene nabrijane,
i da se malo očistimo od svega onoga kaj smo pojeli tokom blagdana,
tak smo jedan dan imali sekeli koji i nije bil pravi sekeli,
drugi sam dan malo izmijenila recept za jotu:
istarsko jelo koje je jako slično maneštri i sastoji se od kiselog zelja i graha,
al ga ja nisam radila kao čušpajz, nego sam samo prodinstala zelje na luku u dubokoj tavici,
dodala malo slanine i gore grah, pa sve to servirala s restanim krumpirom na domaćoj masti,
sve smo postrugali s tih tavica, tak da sam jučer, opet morala kuhati,
reko, kaj sad da smislim, a da nije baš isto, hm,
grafčeNaTafče!
to je jedno jelo koje sam jela u Makedoniji kada sam s bakom posjetila ujaka u Kičevu gdje je služio vojni rok u JNA,
bila sam tada klinka, al se sjećam, otprilike, kak je zgledalo, a i sjećam se da je bilo jako, jako ukusno,
pa, reko, ajmo porobat, zmislit, neku svoju verziju:
po jedan luk srednje veličine morali smo Fran i ja otići k baki, jer, mi više nismo imali,
pa smo posudili i nešto slatke crvene paprike od bake,
Fran je sam pitao:
" baka! imaš luka? ", a dobio je, za to, i vrećicu pereca.
luk sam dinstala skupa sa slaninom narezanom na sitno,
prvo sam stavila ono sve bijelo, da mi se dobro zamasti, a tek onda sve crveno, mesnato,
na to sam protisnula i nešto ćešnjaka,
pa gore hitila mrkvu narezanu na kolutiće,
malo sve podlila rezanom pivom, koju sam, usput pijuckala,
ipak sam na godišnjem, ne,
i, kad je mrkva omekšala, dodala sam čak dve vrste graha: crveni i bijeli,
sve još malo posolila,
jer, luk uvijek posolim odmah, da mi se prije zdinsta,
te, dodala ključni začin: slatku crvenu papriku,
i, pred kraj, kad se već sve dobro prokrčkalo,
na sitno nasijeckanog preršina.
to sam dečkim servirala sa žgancima ili palentom
u koju sam ubacila listiće topivog sira za tost sendviče.
e, sad,
u to jelo da bi bilo još bolje i zanimljive odraslima
trebalo bi ubaciti i koju ljutu prapričicu, feferon ili tak nekaj,
u svakom slučaju ljutoga,
no, to si moj muž, koji jako voli ljuto stavi naknadno,
kako bi i dijete moglo ručati skupa s nama,
tak da si je on stavil još malo čililija, kojeg sam našla na štandu pred velkim Kaom
gdje prodaju zimnice, pekmze, likere i rakije, kakti, domaće proizvodnje.
Č si je stavljal dva put, znači da mu je pasalo, ili da je bil jako gladan,
a, Fran je na kraju jeo malom šefljicom, iako nije primjereno,
nama je bilo jako simpa, pa smo mu dozvolili, progledali kroz prste,
jer, je, toliko uživao s tom šefljom, da nam je bilo žao mu je oteti,
što bu nas, možda, i koštalo jednog dana,
al, sada potičemo njegovu samostalnost, pa mu dajemo da radi svašta sam,
dok on to debelo iskorištava, prasac mali.
kasnije smo skupa raskitili bor, pospremili jaslice u jednu kutiju, ukrase u drugu, a bor u treću,
bacili u smeće jednu velku vreću svega i svačega od potrganih igračaka,
i malo poredili njegovo mjesto za igru.
onda je on uzeo onaj štap za brisanje poda,
dok sam ja stavljala suđe u suđericu,
pa smo se obukli i otišli van na snijeg raditi Snješka.
poslije toga slijedio je kupanac,
a za večeru smo namazali i smazali
kruh putar i pekmez od šljiva.
grafčeta mi je ostalo i za danas, jer sam si namjerno napravila više,
tak da sad samo moram smiliti neki novi prilog pride,
i to je to.
opet se nebum baš nekaj grozno pretrgla,
al, gustu juhu od tikvica bum zmuljala,
da imamo nekaj friško i toplo za okrepu
nakon sanjkanja.
Post je objavljen 08.01.2016. u 12:17 sati.