.....je rano je ujutro, al nisan dobro spava..... Sanja san je opet, sanja san kako joj govorin ustvari ono šta mislin, da mi fali njen zagrljaj, njen pogled i njen poljubac...an...i da san pustija suzu........prišla mi je u onon nekon dugon džemperu i uskon uz vrat, ka tunika i zagrlila me i onda san se probudija i bilo mi je žaj, jer da san još bar malo spava možda bi me i poljubila u snu i ja bi bija puno sritan. Odlučija san to joj reč da mi fali, da je volin.....al ne, nesmin, jer naidiće se, popizdit će, počeće vikat, a to ne želin. Ne bi tija je nikad više u životu naidit....
Post je objavljen 08.01.2016. u 06:34 sati.