2015 obilježili su mnogi trenuci. Neki dobri, neki loši. No većinu sam odlučila ostaviti iza sebe.
2015 počela je burno. Najbolji doček u životu koji će teško nešto nadmašiti. Od najbolje ekipe i najbolje zajebancije do 7 ujutro kada je tata dolazio po mene na vikendicu gdje nisam trebala biti. Da. Od frenda iz srednje s kojim sam se poljubila malo nakon ponoći, do najboljeg frenda koji je shvaćao moju potrebu da radim gluposti.
Kako je započela, tako se i nastavila. Pa sam se eto upustila u svašta s dečkima. Htjela sam zaboraviti. Zaboraviti njega. I išlo mi je do trena kada smo se prvi puta sreli, tamo negdje u travnju. I tada kao da se sve ono što se desilo prije, u meni preokrenulo. Htjela sam da stane sve. Htjela sam da to bude zadnji put da se vidimo. No završilo je sasvim drukčije. Nakon toga su krenula druženja, ponovno. Sve je išlo divno do trena kada smo se prvi puta napili zajedno nakon dugo vremena, sami. I odlučio je da želi da budemo prijatelji. Bila sam bijesna, bila sam slomljena. Godinu dana uzalud, sav trud, sva bol, sva muka, uzalud. Što imam od toga? Prijatelja. Sve je bilo super do trena kada sam shvatila da mu ne mogu biti SAMO prijateljica. I tu je stalo.
A onda mi je nedostajao. Pa smo pokušali opet biti prijatelji. I sve je bilo savršeno do trena kada je on poludio i okrivio me za nešto što ni nisam napravila. I tu je stalo.
Malo nakon toga upoznala sam dečka koji mi se svidio čak i više od njega. No ispada da to nije to, pa smo se odlučili viđati i družiti pa što bude. Ne zaljubljujem se u njega. Ne mogu... i to mi odgovara. No još mi nedostaje... ON. I čekam tren kada će prestati. Jučer sam shvatila da se više ne sjećam njegovog glasa i sada se pitam koliko je to dobro i vodi li to možda napokon zaboravu. Nadam se da da. Želim nastaviti dalje.
2015 godinu, osim njega, obilježila su i prijateljstva koja su se završila, obnovila ili jednostavno postala čudna.
Ne znam. U mojoj ekipi kao da je prokletstvo da kad nađeš dečka/curu se jednostavno udaljiš iz ekipe. To se dogodilo 2013. godine jednoj curi iz ekipe. Pokušavala sam se nositi s tim, boriti se za nju. No ako se ona ne bori za mene, zašto da se ja borim za nju? Pa je tako to prijateljstvo završilo 2015 u 9. mjesecu.Nekada smo bile najbolje prijateljice i lagala bih kad bih rekla da mi nije žao. No, ja ju ne mogu natjerati da se druži samnom. Ona sad želi da si budemo dobre. Bar upola kao nekad, bar da se pozdravljamo i čujemo povremeno. A ja nisam još sigurna mogu li to...
Osim nje, druga cura u društvu je našla dečka i odvojila se. Još se povremeno vidimo i čujemo, no većinom ne može s nama jer je s njim. Uglavnom samo govori da joj nedostajemo i da nas želi vidjeti, ali nije to to. Potrudi se. Odvoji vremena. Ja ne mogu to napraviti umjesto tebe. I eto.
Sad sam trenutno u fazi kada sam shvatila da se želim smiriti i uozbiljiti, ali taj neki strah me hvata da ću ja postati kao i one. Pa sam dogovorila s najboljom prijateljicom da me udari ako postanem takva. Ne želim se udaljiti ili otjerati prijatelje od sebe zbog dečka. Ne bih si nikada to mogla oprostiti.
2015 je obilježilo nešto bitno. Nešto što me učini sretnom svaki put kad se sjetim. Obnovila sam prijateljstvo koje se davno prekinulo iz nekog glupog razloga. Svi ljudi s kojima sam obnovila kontakt zajedno me ne čine toliko sretnom koliko to jedno prijateljstvo. Za nju uvijek znam da je tu i da joj mogu reći što god želim i da će shvatiti. Možda ne podržava to, ali neće me osuđivati. I neće me pustiti samu, u kakvim god odnosima mi bila. I nadam se da i ona zna da je tako i kod mene. Kad god treba, gdje god treba, bile mi udaljene 10 minuta, 2 sata ili na različitim kontinentima pa čak i planetima. Ponosno mogu reći da tu osobu smatram najboljom prijateljicom i da sam neopisivo sretna što smo tu. Prosinac 2015. godine, kad sam bila doma na praznicima obilježila su druženja s njom. Izlasci, megić, vruća čokolada, dosadno nam je pa idemo na kavu, razgovori, jebemti nebo, ah živote i sve ostale gluposti. Svi planovi i dogovori i ideje i napokon zajednički ulazak u 2016. godinu.
Nisam zapravo sigurna što me čeka u 2016. godini. No dok imam nekoliko ljudi koji mi mnogo znače uz sebe, nije mi ni bitno. Samo da oni ostanu tu.
I tako za 2016. godinu nemam mnogo želja. Želim uglavnom postići da opet dam sve ispite u roku na faksu i želim da mi 2016 ne uzme ove prijatelje koji su sada uz mene.
Sretna i uspješna nova godina. Neka bude bolja od prošle. Cheers! :D
Post je objavljen 03.01.2016. u 11:42 sati.