Sretna nova godina,šalalalalalalala....
Oduvik san tila Novu godinu slavit vani u klubu,na rivi,bilo di samo da nisan u kući.....Sinoć san konačno otišla u klub,bilo je vrh,ozbiljno,najozbiljnije,da nije bilo Burna-a bilo bi savršeno....
Odakle početi,bilo mi je extra i ja bi opet,unatoć incidentu.....Jedini savjet koji mogu dat ljudima trenutno ljudi ne pijte burn,jer burn je smrt....ozbiljno...
Jedina greška koju san počinila je da san došla doma umisto da san pričekala...Jebote uvik znan koga nazvat kad su drugi u pitanju,a ja se sinoć nisan sitila koga bi mogla nazvat,nego san otišla doma.
Dakle ušli smo u klub oko ponoć manje 20 votkica jedna,dvi bila san vrh dok nije doša burn...Onda me zavitlalo ko da mi je prvi put....Nisan baš neki zavidni alkos,ali da mogu popit,mogu...Došla san sita,pila san samo jednu vrstu alkohola,nije bilo realne šanse da završin u wc s glavon u školjci,ali ipak shit happens.....
Izbila san se ko da mi je prvi put....Nisan s nikin zabrijala iz čega su Taša i Cicobelo zaključili da san frigidna,jer čak je i P.Đinđer zabrijala s nekin....Al da buden iskrena pojam brijanja mi nikad nije manje jasan nego danas....Boga mi...
Jel to uključuje da s nekim plešeš,da se s nekim pipkaš,da se poljubite,da prošetate i vodite duboke razgovore,da šta?
Nekako brijanje san uvik povezivala s nekakvin neobaveznimšlatanjem pod utjecajem alkohola.Onako nešto šta se dogodi momentalno i sutra nikom ništa....Očito sam u krivu,ma pojma neman više.....
Došla san doma razvaljena do temelja,mater je mislila da san se onesvistila i da san se napila ko zadnja glupača,sutra dan je žugala šta ne jeden i ako ne mogu jest onda po njenoj logici ne bi mogla ni pit,kad san joj rekla da nije od alkohola boginja je zaključila da san se drogirala i onesvistila u wc-u....Mislim jasan je meni njen strah,ali jebemu koliko dugo čovjek može živit s vječnim strahom da će izgubit dite.....Jasan je meni oprez i sve to i stvarno trudim se maksimalno da nekako održim taj balans da ne pretjeram,ali jebemu ne mogu vječno drćat kočnice,nitko ne može....Ne kajem se,opet bi to napravila samo bez Burna,rađe bi pila smo čistu votku.....Na kraju krajeva jednom se živi....
Znam znam,ali nema tog roditelja koji tu večer nije prodbio u strahu da mu dite dođe doma čitavo...Problem s mojima je šta oni se nekako uvik izvlače na činjenicu da san bila bolesna jednom davno,nekako uvik mi nabivaju grižnju savjesti povlačeći tu epizodu prošlosti....Misli istina je da neke etikete vječno nosimo za sobom i to je u redu....U redu je i briga i zabrinutost,ali samouništenje strahom nikako i zavaravanje sebe da tvoja djeca neće proći sve faze odrastanja koje si i ti prošao je apsurdno.....Činjenica je da jesmo pomalo drugačiji,da smo neke stvari prošli ranije nego drugi,neke pak kasnije....Istina je da nan je razvoj sve samo ne normalan....Mislim imate djece koja su se iživila u 8 osnovne imate djecekoja su opijanje i loše odluke i žaljenja jutro nakon prošla negdje u srednjoj školi imate nekih koji će to proći na faksu,a neki će tek tu mladost preživit u 30-tima....Šta je bolje ili gore teško je reći,ionako nije to baš u našoj moći,tj u vašoj.....Da je moguće utjecat na to ili spriječit,nije,da je strah opravdan,jest,ali da ne možemo mnogo treba moći prihvatiti...Dođe trenutak u životu kad više nije vrijeme da preispituješ sebe i gdje si pogriješio....Vrijeme je da se budeš siguran da si napravi najbolje od sebe....Ako misliš da drugi to ne rade i da su tuđa djeca bolja,vjeruj mi da si u zabludi...Drugi roditelji samo bolje lažu ili se bar bolje pretvaraju da život nije tako crn....I nema to veze s zdravljem i koliko je netko prošao u životu....Znam ljude koji su radili i gore gluposti od mene i prošli bolje u životu,znan i one koji su više pazili pa prošli gore,zapravo jedina prava istina je da nema pravila i da uzalud strahujemo....
Život treba živjeti,ponekad i napravit neku glupost,godina mi je unatoć zvocanju počela najbolje moguće,prošla je bila unatoć zvocanju fantastična,ponovo san se osjetila živom....I jedino me smeta činjenica da nakon tolikih godina gdje su me forsirali da živim,sad odjednom žele da se umirovim,a ja san tek na početku ludila...Svi to moramo proći,uzaludno je nadati se drugačijem....
Uglavnom uistinu se nadam da će sve doći na svoje mjesto,ne samo meni,nego i ljudima za koje znam da im ništa nije na mjestu....Nadam se da ćemo uskoro svi doć u tu fazu da imamo pravo držat konce svog života u svojim rukama.....Bez obzira koliko bolno okolina gledala na to,taj trenutak mora doći...Svakome....2016 svakako navješta velike zaokrete...
Post je objavljen 01.01.2016. u 22:29 sati.