Marketing
350. ČUJEM DA JE DANAS SVJETSKI DAN DABROVA PA, GLEDAJUĆI IH KAKO RUŠE STABLA I PRAVE BRANE, PITAM SE TKO ĆE PODIĆI BRANU VELIKOJ RIJECI LUDILA...
Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da se zadržao u školi.
– Opet si napravio nešto pa si bio na ribanju i ribarskom prigovaranju?
– Nađimo se u VVB-u pa ću ti ispričati.
Ups… VVB sam izbjegavao u posljednje vrijeme. I odlučio sam da ću ga izbjegavati dok se Matko ne vrati.
– Imam posla, Nenade. Dođi do mog ureda.
Došao je.
– Kaj je bilo, dobri čovječe?
– Zadržao sam se u školi jer je jedna učenica, kojoj sam razrednik, imala napadaj panike. Trebala je odgovarati povijest, a naučila je, veli, jedva za četiri. I imala je napadaj panike. Ne znam jesi li to kada doživio, ali prestrašno je za gledati. Sva se ukočila, počela se gušiti.
– I što ste napravili?
– Mala je bila na hodniku. Ja sam bio s njom i jedna cura iz razreda. A tetu spremačicu sam poslao kod Tajnice da zovne hitnu. Kad je Tajnica čula da sam ja s jednom učenicom i da je držim odostraga, a ona se grči i duboko diše, pozvala je policiju. Srećom, s dečkima se znam jer su me već privodili pa nisu komplicirali kad su došli, nego, kad su napokon shvatili što se događa, pozvali su hitnu.
– I sve to zbog četvorke iz povijesti?
– Prestrašno. Žao mi je te djece. Oni su pod tako velikim pritiskom. Stalno su u nekakvom strahu.
– E da…
– Gledam svijet oko sebe. Svi su u strahu. Svi se nečega boje. Svi zaziru od nečega puni nepovjerenja. Svi izbjegavaju, svi bježe. I tebe je bilo strah naći se u VVB-u.
– Ne samo to. Uplašim se sada i kad vidim maltezera na cesti.
– Kad sam Ani spomenuo da me je strah…
– Jesi je zaprosio?
– Nisam još. Malo se bojim kako će reagirati.
– I mene je toga strah. Da je normalna odbila bi te, ali strah me je da te voli i da će upropastiti život vezujući se uz tebe.
– Svakako, kad sam Ani spomenuo svoje strahove dala mi je ovu molitvu za oslobođenje od straha. Sada je zajedno molimo.
Post je objavljen 17.12.2015. u 08:35 sati.