Marketing
Uvijek idi predaleko,jer to je mjesto gdje počiva istina...
"Ništa čovjeku nije važnije od svog mira i od sreće koju sâm stvori. Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima, i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče, život je surov, ljudi zli, i treba ih držati na odstojanju. Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago."
Meša Selimović
Protekla dva dana bila su manjkava snom i pretrpana jurnjavom,ali bilo je dinamično tako da svakako imam što za ispričati,pa krenimo kronološkim redom...
Subota rano jutro pola 6 svakim danom putuje,moja Milena....Zajebajen se nije bilo pola 6 bilo je 8 manje 20...Ustajem i jurim u Joker-a da stignem na humanitarni štand da odradim smjenu do dva sata....Jutro je proteklo relativno mirno i bez nekih većih epizoda....Taman dođoh kući ručam kad eto zove Taša,ajmo u Porte na kavu....
Porta je definitivno jedno od mjesta koje morate posjetit kad ste u Splitu.....Tih sitnih 20-ak kvadrata prepunih dobrih vibracija...
Kad bi prostori mogli pričati Porta bi definitvno izdala knjigu neponovljivih situacija....Ja danas pričam u njeno ime.
Sjedimo mi za stolom u kutu,već gotovo da smo i završili...Ja san svoju kavu odavno popila,a Taša uvik meraći tu kavu nebi da smo u Bosni...Kad eto ti na vrata ni manje ni više otac Ave Karabatić....
Ja se ne obazirem ko ulazi,ali ona mi kaže uša je Avin otac,ja krepala od smija...,a onda je krenilo....Čovik je krenija odma radit show program,ali nije ništa bilo toliko genijalno dok konobar nije krenija...al opiševam to dijaloški jer drugačije ne znan kako da što vjernije opišen...
TAVIN TATA:Dobra većer,daj mi onu kavu,kakva ti je ovo muzika za popodne taman da se lipo uljuljaš i zaspeš
KONOBAR:Prominit ću kad završi pisma
TAVIN TATA:Šta mi je sad ovo ljubičasto,šta ću pritisnit(dolazi mu ažuriranje za viber na mobitelu...
KONOBAR:Evo sad ću ja upalit pismu(pušta da ti dam-AVA KARABATIĆ)
Tu san bila na podu...Gotovo dotuka me čovik....Inaće za tog lika nikad ne bi rekla da je mučki provokator,ali brate nadmašija je sve,pa čak i boticcelijevu veneru....(Boticcelijeva venera je isto jedna neponovljiva priča iz Porte,ali ipak možda neki drugi put)
TAVIN TATA:Daj mi pokaži slike na fejsu
Konobar mu daje svoj mobitel,pokazuje slike
TAVIN TATA:Od ovih 130 slika šta si mi pokaza,na svakoj si sam,da ti ovo gleda neki psihić iša bi na promatranje.Triba bi bit model.Cure vidite vi s kin imate posla?Baš je zgodan,izgleda ko mladi Novak Đoković samo je lipši.(pokazuje slike nama)
Ja umiren od smija,a Taša pokušava vodit razgovor s njima....
KONOBAR:Ajde slikat ćemo se ja i ti....(Udaraju oni selfi,Tavin se namišta,pući usne,konobar se dere koji ti je kurac šta radiš grimase) Ja i dalje umiren
TAŠA:Oćemo se ja i vi slikat?(pita Tavinog)
Ovi naravno pristaje.....I šta je najsmišnije ako Taša išta dobro radi u život to je definitvno udaranje selfija..Ztvarno ženska je tata mata...Ima neku crtu za to
TAVIN TATA:Ajme kako smo dobro ispali,baš si fotogenična,vidi ti kako cura zna šta radi,zašto ti nisi moga da ovako dobro ispadnemo(obraća se konobaru)
Dakle koji var od života,ja san se zavalila u stolicu ko da san doma,digla noge na drugu i samo su mi falile kokice....
Muzika mi je bila ekstra.....Onako tiha osin te Avine pisme,na koju san zacenila ko debil....
U jednom momentu Tavin je počea objašnjavat razliku između pametnih i glupih ljudi,šta je bia vrhunac za mene jer lik ima najgluplju kćer u povijesti svijeta....Ali dobro,dan tu još nije gotov....Otišle smo,prođirale,otišle na večeru,došla sam kući i usljedila je nova zabavna situacija...Kako nisam mogla spavat otišla san malo chatat da skratim vrijeme...Prvo san se dopisivala s onim simpatičnim čupavim purgersko-dalmoškim stvorenjem.Vodili smo neku filozofsko-psihološku raspravu o sexu,to uvik ispadne zanimljivo....U nekom momentu on je iša učit ili spavat negdje oko 2 ujutro...Onda je doša jedan lokalni lik,koji voli ovako malo filozofske i svjetonadzorske teme s naglaskom na religije....Inaće ne volim u sitne ure vodit te diskusije,jer nemaju svi isto mišljenje i nekako pojedinci znaju biti isključivi po pitanju istih i znala san da je on jedan od takvih,ali ipak ja ne bi bila ja kad ne bi dala priliku da me se razuvjeri...I tako negdje oko 2 ipo 3 mislim si trebala bi ić leć,a mi se raspravljamo....Komunicirali smo dobro dok nismo došli na temu gay populacije i abortusa...Tu je negdi njemu puka film,kasnije san ja uspila dokazat svoje,ali ipak išla sam leć u 4 ujutro a digla se oko 8.
I ovaj put sam bila strpljiva kao i inaće i dosljedno stala iza svake svoje riječi unatoć njegovoj frustraciji i činjenici da gazim po njegovim granicama i da san u nejgovim očima u roku pola sata s ljestvice pala na dno,jer mi neke stvari ne smetaju i kompletno drugačije gledam na život...Nije on loš momak,ali o životu ne bi trebao gledati kroz knjige i ljudske nauke,nego bi ga trebao živit.....Nešto iznad nas sigurno postoji,ali nije tu da nas utrpa u korice knjige,nije da nas oblikuje po kalupu...Tu je da nas gradi...Nešto kao stablo...Posadiš sjemenku ona širi korijenje,raste u stablo...Razvija se,ima neograničene mogučnosti.....To je poanta života....Lončanice su smišljene da se svijet prikaže u malom,ali u prirodi je puno veći....Nikad nisam razumila ljudsku potrebu za fiksiranošću niti mi je život ikada izgledao kako sam zamislila u detalj....Nije ni potrebno da izgleda tako.....Jednostavno nije zamišljen kao takav....U 4 ujutro došli smo do konsenzusa...Zapravo on je shvatio da je pretjerao i da san pokazala iznimno strpljenje za njegovo ponašanje....Iz takvih razloga ne volim susrete...Nisu mi potrebni....Volim znat da postoji drugačijih ljudi,da razmišljaju i misle drugačije,da žive drugačije,ali nužno mi nije potrebno da budu dio mog života direktno....Zato je ovo dobar naćin pomicanja granica i definiranja istih....S druge strane postoje ljudi koje ti je prosto žao ne pustit u svoju blizinu...Kapitalac definitvno nije jedan od takvih koje želim pored sebe,jer jednostavno nismo na istoj valnoj razini po pitanju života i konzumacije istog....Ovaj leteći čupavi ima veće šanse jednog dana,ako do toga dođe.....Ima šanse da iskoristin vrijeme na njegovu egzistenciju....Za živit poput mene treba biti otvorenog uma....Nije svatko to u stanju...
Ali dobro na stranu to sve,da je bio neki drugi dan vjerojatno bi se zapitala koji kurac se uopće nalazim u situaciji da se u 4 ujutro prepirem s nekim oko pogrešnosti svoga stava ili da dokazujem ispravnost ikog,ali čini se da sam odrasla po pitanju toga....Evoluirala sam više nego prije....Došla sam do točke kad više nije bilo bitno...Bitno je bilo da dokažem da sam ono što jesam,strpljiva i dosljedna onome tko sam....
Kad spoznaš sebe,znaš sve...
Jučer popodne otišla san kod kume,moja kuma odlučila je rodit jučer ili danas da do badnjaka dođe kući iako joj je termin na sv.Stjepana....Smišna je....
Došla sam doma umorna uletila san pod deku ko budala u kredit...Nadobudno san legla na kauć ne bi li malo zujala po laptopu,na kraju san zaspala s njim u krilu....Ujutro san se probudila bez laptopa na kauću,valjda je Bro u međuvremenu bio u boravku pa maka laptop na stol....Jutros san kod tetke njoj montiraju kužinu....i eto odlučila san malo prepričat što se dešava kad već imam slobodnog vremena....
Post je objavljen 20.12.2015. u 21:56 sati.