Ovaj prvi dio teksta je vrlo zgodan i naglašavam da nije moj, zahvaljujem autoru.
U drugom dijelu poslije crtica je moje viđenje vlastite osobnosti, navika i rezona
Zašto su muškarci rijetko depresivni
Muškarcu su jednostavno sretniji ljudi.
Što očekivati od takvih nekompliciranih stvorenja?
Cijeli svoj život imaju isto prezime.
Garaža je sva njihova.
Planovi za vjenčanje se naprave sami.
Čokolada je samo jedna vrsta grickalica.
Nikada ne zatrudne.
Mogu ići u vodeni park u bijeloj T-majici.
Mogu ići u vodeni park i bez maje.
Automehaničari će vam reći istinu.
Pišate gdje god želite, cijeli svijet je vaš wc.
Nikada ne morate voziti do sljedeće pumpe,
jer je zahod na toj previše zanemaren.
Ne morate se zaustavi i razmisliti u kojem smjeru zategnuti maticu na vijku.
Bore ističu vaš karakter.
Vjenčanica košta 5000 dolara. Smoking možete iznajmiti za 100 dolara.
Kada razgovarate s ljudima, nikada vam ne bulje u grudi.
Nove cipele ne režu, ne žuljaju ili na neki drugi način oštećuju vaša stopala.
Čitavo vrijeme vaše je raspoloženje jednako.
Telefonski razgovor obično završite u roku od 30 sekundi.
Palite se na tenkove.
Za pet dana odmora trebate samo jednu torbu.
Možete otvoriti svaku staklenku.
Ako vas netko zaboravi pozvati ipak ćete ostati prijatelji.
Za 8.95 dolara dobijete čak tri para gaća.
Za vas je tri para cipela i više nego dovoljno.
Sve na vašem licu je originalne boje.
Ista frizura može vam potrajati godinama, čak desetljećima.
Brijati morate samo lice i vrat.
Sa igračkama se možete igrati cijeli život.
Jedan novčanik i jedan par cipela - ista boja za sva godišnja doba.
Možete nositi kratke hlače, bez obzira kako vaše noge izgledaju.
Možete urediti svoje nokte s džepnim nožićem.
Slobodno odlučujete dali ćete imati brkove ili bradu.
24. prosinca možete kupiti božićne darove za 25 rođaka u 25 minuta.
crtuca crtica crtica crtica crtica...
Što sam starija sve više živim muški život: Od kemikalija u kupaoni - za sebe imam samo šampon za kosu, nemam ni kremu za lice. Više ne brijem ništa osim pazuha, jedne cipele fakat sva 4 godišnja doba, nemam garažu ni auto, ma ni bicikl, nema mi mehaničar kaj lagati. Eto, kosu si režem sama s maminim krojačkim škarama, kaj se tiče grudnjaka - kaj će ti, nabaciš neku (mušku, kaj sam dobila od jedne stare gospođe, njen muž se malo zdebljal) jaknu i kaj ćeš više.
Telefon? Zna se da se isključuje kad se ne daš smetati, o čem je riječ? A kad hoću pričat - čitaj - slušat tuđe probleme da bi održala vezu nekakvom, najedem se, upalim komp i igram igrice, svako tolko velim - pa naravno - ili - razumjem te potpuno. Bar nekog usrećim, ljudi i tak ne znaju slušati ni muški ni ženski.
Božićne poklone nebu dobil niko osim sineka koji bu si sam otišel kupit nutelu, da ne bi ja nosila, odrasli je. No zakaj se paliti na tenk kad se oduvijek palim na humor.
Pišanje u prirodi i tak nije neš naročito, živimo u gradu, zahoda nasvestrane.
Zrašpam si začehnuti nokat (na ruci!) bez problema, ak ti isti muškarci rigaju po tramvaju, poneki se zakenjaju i ispišaju, da ne pričam da piju pivo i puše i niko im nemre niš, valjda ja mogu nokat zravnat.
Kaj znači otvorit staklenku, to me mama naučila još prije pol stoljeća.
Ili je ovo sve, mada sušta istina, samo rezultat novohrvackog standarda, hm...
Post je objavljen 20.12.2015. u 13:44 sati.