Hieronimus bi u kadi valjda ostao zauvik, i posvetio se promišljanju, da oni Paskal nije izumislija te termodinamičke zakone, ili je to ipak učinio neko drugi, pa se voda oladila, a usput mu se malo da prostite i pripišalo.
Kad je voda bila negdi na 43 stupnja, nametnulo mu se promišljanje o oprostu, naime neko je spomenuo kašiku u medu, što je vodilo do pčele u žlici čaja, i na kraju do oprosta.
Hieronimus nije bio sklon opraštanju, i nikako mu nije bio jasan koncept oprostiti a ne zaboraviti, ili kako to već ide.
On bi najradije bio zaboravio debakl sa mlinarevon kćeri, ali nije mu to baš polazilo za rukom, nije mu bilo jasno i ko bi kome tu trebao oprostiti, ako mlinareva kćer teško da je primjetila da on, Hieronimus uopće postoji.
Činilo mu se u stvari da o oprostu najviše pričaju oni koji u stvari napravu neko sranje, primjetio je i njihovu predanost zaboravu, nakon šta napravu pizdariju, posvetu se mirotvorstvu, najedanput se svi pritvore u kandidatkinje za miss , u ic o kej fazi, sa neobuzdanon željon za mir u svitu.
Nerijetko oni najgori onima koje utlaču velikodušno nudu oprost, tako da se Hieronimus često zna upitat ko tu koga jebe, ne očekujuć egzaktan odgovor na to pitanje.
Don Petar je reka kako Bog svima sve oprašta, a to se Hieronimusu nije učinilo ispravnin, jerbo bi po njemu Bog ako je on glavni triba ove šta radu sranja zaustavit na vrime, ili ih barenko kazniti kako triba.
Ovako ispadne da oni loši mogu radit šta oće pa in se oprosti, a oni dobri su najebali kako god okreneš.
Bija bi Hieronimus još ko zna koliko promišlja o oprostu, samo mu je postalo ladno, pa je potega vodu i iša se obuć.
Post je objavljen 13.12.2015. u 19:49 sati.