Što se trenutnog stanja u prirodi i društvu tiče, super mi je drago da je predsjednica upisala se u školu, ona mi od svega najveć liči na ono kad si nabaviš za po doma neko hiperaktivno štene, koje silno želi biti korisno i silno se želi dokazati, a nitko ga ne razumije, jer je svima dovoljno samo to što je dlakavo i slatko, pa onda od tog silnog nerazumijevanja štene nikad ne dobije neki korisni posao, nego si ga mora samo smislit, pa onda stradavaju cipele, papuče, namještaj i tapete. Tkogod da je bio taj savjetnik/ca, koji je poslao precjednicu u školu, e vala, svaka joj/mu čast.
I super mi je drago to što se foteljaši prepucavaju i ne uspijevaju dogovoriti i još bih da to potraje koju godinu dana, jer bi toliko vremena valjda trebalo biti dovoljno i onoj neinteligentnoj većini da konačno shvati, kako za normalno funkcioniranje normalne države, nisu zaslužni debeli i nesposobni foteljaši u politici, nego oni neki drugi, stručnjaci u svojem poslu, koji rade svoje stručne poslove. Kolikogod vremena da je potrebno da se to shvati i prihvati, nek potraje. Bilo bi dobro.
Čini se kao da je sve dobro.
Ovulacija.
I svim teroristima i raketama i opasnostima uprkos i unatoč, idemo na put. Svoj straj od avijona nećem spominjati. Ionako, nikad ne idem u crkvu, ne obraćam se bogu, osim u avijonu. Krasni su to sati za duhovne monologe...
I došla je zima. Kilava neka, ali tu je. Toliko o prirodi.
Post je objavljen 04.12.2015. u 20:34 sati.