Volim kada se zavučeš u mene, tako kao sada i volim kada skoro pospano šetam dlanove po tebi, zadržim se negde, pa nastavim, bez nekog reda i namere a ti me pustiš svud. Volim tu opuštenost. Volim što mogu da naslonim usne na tvoj vrat i tako ostanem neko vreme. Spustim ih na onaj deo gde prolazi veliki krvni sud i na usnama mogu da osetim kako krv teče u udarima. Volim što mogu da ti obuhvatim dojku, stavim je u dlan, onako kao da je uspavljujem, poigram se malo sa bradavicama i one odmah pokažu da su tu. Volim što mogu da ti milujem stomak, bokove, onaj deo koji nisi zabila u mene. Volim što se nameštaš pod moj dlan onim što sam propustio da obiđem i povremeno se okreneš i onako pospano me poljubiš, kao: "budi tu, ne idi nigde, ja ću samo malo da spavam". Volim što ti nije neobično da me tvoja blizina uzbuđuje, što se to da osetiti i što me izazivaš blagim kretanjem kukovima, dok toneš u san. Volim da ti držim dojku u šaci, onako poklopljenu i toplu. Volim što umeš da se okreneš i priljubiš se uz mene, izljubiš i vratiš ponovo u krilo i kada se vratiš opet smestim ruku na tvoje grudi, malo na jednu, malo na drugu. Volim kada tako puštajući me da budem svuda po tebi zaspiš i počneš ujednačeno da dišeš. Volim da mislim da tada sanjaš kako se volimo a ja te samo uspavljujem.