Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/etruscanmatrix

Marketing

Half

Stvarno ne znam šta mi je to trebalo. Možda zato što je bilo strašno lako, na prvi pogled. Možda zato što mi je boravak u džungli lagan. Šta znam. U stvari, planirao sam to odavno ali sam smetnuo sa uma. I kada mi se vratilo, rekoh, što da ne. Otišao sam do ušća i napravio tamo zasedu. Kada se uliva u more reka razvuče sve što nosi jer tu izgubi brzinu tako da za vreme oseke reka plitko prelazi preko zlatno žutog peska. Za vreme plime bi bila duboko do pojasa, jer to, ipak nije bilo more, već okean, onaj Tihi.

Elem, napravim zasedu. Povezao sam tri palme konopima i mrežom i tu u hladu čekao da se pojavi. Znao sam da dolazi na kupanje i nekako sam skontao da bi to mesto moralo da bude baš ovde, da će sačekati oseku, preći preko peska i doći na ovu stranu obale koja je peščanija i manje gusta, gde će se posle kupanja ispružiti i osušiti. Imao sam podvodnu kameru, imao sam opremu, imao sam kuraži da se upustim u sve to.

U zasedi sam proveo skoro nedelju dana i već sam mislio da bi trebalo odustati. Nešto od opreme sam i zapakovao... I tada je naišla, graciozno se krećući korakom mačke. Spazio sam je kada je već prošla peščani pojas i uputila se prema vodi. Dograbio sam kameru i u tom naporu da budem spreman, izgubio sam nekoliko dragocenih delića sekunde, jer je na obali ostalo ono u čemu je došla a njeno nago telo je već do pojasa bilo u vodi. Nisam mogao nikako da dokučim šta se dogodilo jer između onoga što je hodalo obalom i onog što je bilo u vodi videla se očita razlika. Brzo sam bio dole, tih kao senka, pretrčao sam tih stotinak metara peska uključujući kameru, kopčajući pojas i kada joj je glava nestajala u blago ustalasanoj vodi ja sam več zaronio u plićak i počeo da snimam.

Iako sam se trudio da budem dovoljno daleko, želja da snimci budu što bolji me je približila i jednog trenutka sam bio opažen. Nisam odmah shvatio da je tako i izgubio dragoceno vreme da se pripremim za odbranu. Izbila mi je kameru iz jedne ruke i izvučenih kandži počela da mlati po meni. Voda se zacrvenela uzmućena mojim pokušajem da se izvučem, Nekako sam se domogao obale pre nje i pao na pesak nastojeći da povratim ravnotežu. Pao sam preko onog što je ostavila, ubrzo je bila na meni otimajući mi svoje koje i nisam pokušavao da zadržim. Ležao sam preko tog njenog i u trzaju pri gušanju otkinuo se jedan komad. Verovatno sam tada i načinio jedan jedini snimak koji je preživeo moju avanturu

Našli su me posle dva dana. Pod sobom sam imao parče kože, kameru i u njoj ovaj snimak.
Nadam se da ćete moći da mi kažete šta se dogodilo i šta sam to snimio.




Post je objavljen 26.11.2015. u 17:16 sati.