Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/iskonskipag

Marketing

DA SE NE ZABORAVI - LUMIN




Šterika, šuferin, lumaca i za kraj lumin. I svitlost vjećna, svitlila in. Sve ove besede koje duperamo u našen govoru, nan govore da i lumin more bit svitlost.
Lumin – dušica (štinj) ca pliva u maslinovon uju nad vodon u kakvom žmuju ili čikari.


Lumin dolazi od talijanske besede lumino – lumi ca znači svitlost. Zac je služi lumin, kome je tribalo to malo svitlosti ca daje lumin?
Lumin se obično užige kada ki umre, ili za Dan mertvih ili na god, kada je niki umra, da se sitimo njegove duše. Ot tuda i dušica u lumin.
Dušica je ucinjena ili od tverde karte ili od komadića late, pa se kroz to provuce štinj. Lumin gori dok uje ne pogori.

Triba isto tako spomenut da latinski glagol luminaria ca isto znači svitlost, govori o luminaru ca označava "sunce ili misec". Bartol Kašić u Ritualu rimskom ja napisa: "Toliko će vrjemena kazavati mine, koliko se najdu da su se vratila slučenja na iste vazda dnevi od sfjetilišta luminara, sfršivši se 19 godišta sunčanih i misečnih."
Pasani dani, verujen da su potakli mnoge Paškinje da užgeju lumini, kao sinjal na naše pokojne, ali i na one pred kima je život.
Lumin je tako naša misto i u mnogin pismama. Slavko Govorčin je napisa pismu koju izvode mnoge dalmatinske klape: "Uljenica moje matere".

Gori uz pokrop, gori za god
Moje ditinjstvo i pismu moju
Gori za pir, gori za rod

Uljenica moje matere





Post je objavljen 24.11.2015. u 11:23 sati.