Dobro se dobrim vraća i tralalalala....ali istina živa....
No, stvar ide ovako...na poslu srećemo ovakve ili onakve ljude, neki od njih nikad nam neće moći postati prijatelji....jer kako reče, Ingrid Divković, ne možeš u ljudima probuditi nešto čega u njima nema...Istina. No, ja na poslu pozdravljam kad idem kuću i kolegu koji sjedi malo iza ćoška i mogla bih otići, nit bi on skužio nit ga briga,:) ali ja pozdravim -bok. I vidim, počele su i druge kolegice tako činiti...Ja skuham kavu kolegi bez da pitam hoće li, a vidim da on, koji nema naviku ikom kuhat kavu:) je neki dan donio kolegici kavu..ničim izazvan..ili izazvan možda mojim postupkom (laskam si:)))
Drugo, ili peto, kolegica jedna voli čaj, i budući da je ujutro gužva u redu za kuhanje kava/čaja, ako dojdem prije nje, stavim njen lonac da ju sačeka kipuća voda...Vidim, počelo je dvoje kolega kolegici stavljati vodu na štednjak, a nisam baš vidjela da to ranije čine...Eto, lijepo je to....To je kao i ono, kad u nervoznoj koloni automobila propustiš nekog ispred sebe...tebi tak svejedno jesi li 1025. ili 1026. u redu, a ovom koga si pustio, uljepšao si dan ili bar dio dana...Pa onda, vrijedilo je...
Post je objavljen 18.11.2015. u 14:52 sati.