Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi i to mi je odgovaralo jer mi je trebalo malo mira.
Nenad me je ipak nagovorio da se kasnije nađemo u VVB-u i ja sam na to nevoljko pristao. Izgleda da bi mi trebalo i malo odlučnosti.
– Nekako mi čudno izgledaš.
– Zbunjen sam i tužan, Nenade.
– Opet si mislio na moju Dobru i Mudru Ravnateljicu?
– Ah…
Na tren sam zaboravio na sve i preplavio me osjećaj nježnosti.
Nenad me je ponovljenim pitanjem vratio u stvarnost.
– Bio sam s Marom…
– I ja svakodnevno s marom radim pa zbog toga ne tugujem. Vi Dalmatinci budete jednom marljivi i odmah od toga pravite scenu.
– Pričala mi je o svom braku s Duhovitim. O njegovim prevarama, o njegovom upravljanju firmom njenog oca i o tome kako podnosi to što nemaju djece.
– S učiteljicom Marom?
– Da. Rastužuje me što tako draga osoba živi u takvom, ljudski gledajući, lošem braku, a zbunjuje me to što je i dalje s njim i dalje izvlači iz njega ono dobro i pomaže mu da ne propadne skroz.
– Sad sam i ja zbunjen.
– Pala mi je na pamet Fikreta Zabranjenog pušenja. Onaj dio o pticama. Gdje pjevaju da ima ptica koje ne lete na jug kada im je u lošoj formi drug.
– Molim te, samo mi ne spominji Zabranjeno pušenje i njihove pjesme. Meni su upropastili ljeta i ljeta jer sam povjerovao njihovim pjesmama.
– Kako misliš?
– Godinama sam ljetovao u Zaostrogu u kampu zbog njih i njihovih pjesama.
– Kakve to ima veze?
– U Baladi o Pišonji i Žugi, Moke im je rekao da se strankinje praskaju pravo i da je u Zaostrogu u kampu svaku noć drugu jebavo. A ja imao mladenačku vrelu krv i mislio da govore istinu. A ne samo da nisam svaku noć drugu, nego u svim tim godinama nikada nisam uspio ni prvu.
Post je objavljen 13.11.2015. u 09:16 sati.