Može se lepo živeti samo sa svojom polovinom.
To ume da bude veliko lepo celo
Pustiš nekog blizu, malo bliže, još bliže
i puf, nema ga, pa ga nema, uopšte ga nema
treba ti neko vreme da zaceliš
i postaneš veliko celo, skoro kao pre
a ipak samo polovina nečeg
što bi vredelo da postoji
Negde unutra ostaviš otvorenu kljusu
Budeš celo, skoro celo celo
dok neko i ne znajući upadne u kljusu
rasceliš se i zagledaš negde unutra
u šta je škljocnula kljusa
Nekada je samo ponovo otvoriš i spremiš
A nekada pristaneš da budeš polovina...
I sve iz početka...
sa nekakvim trajanjem...
Post je objavljen 13.11.2015. u 08:39 sati.