Rasula se noc iz krcaga
kao crno vino preljeva se tama
i ove noci tako malo fali
da trošne misli pod jastuk stavim
da gorcinu medom zalijem
da kisele kiše na iskap popijem
da pokošenu svijetlost uzdignem
da izniknu bujne zelene trave
od zute i plave magle izvajane
da plovim na gore i dolje
da sunovratim se niz litice
i ove noci tako malo fali
da zaspim
u društvu dozrelog mraka
sa ocima otvorenim kao nebo
kao carobnjak bez fraka
vajam te od inja i blata
i stotine nemogucih stvari sklapam
tebi iz inata
tebi, dok bezbrižno sanjaš
iza tudjih vrata.
Post je objavljen 09.11.2015. u 02:43 sati.