Ne biste ih poznali. Ni zmaja ni ćebence, jer su posebni. Umeju da budu nevidljivi kada nisu zajedno. Zmaj je sav zmajski crven sa crnim kalpakom na glavi i ima velike lepe zmajske oči i duge trepavice. Ne baš zmajske. One su nekako devojačke, možda dečačke i da, moraju biti zmajske jer su na kapcima Zmaja. Tako je, šta da se radi. Nisam video puno zmajeva pa nisam sasvim siguran kakvi bi to trebalo da budu. Zapravo video sam samo jednog, tog sa takvim trepavicama. Uspavljivao sam ga svog tako crvenog, umotanog u crveno ćebence iz kojeg su štrčala krila. Nekako nisu mogla pod ćebence. Jer ono je ostalo malo kao što je i svaki zmaj mali dok ne poraste ali ne rastu i zmajski pokrivači. Tako je zmaj postao Zmaj a ćebence je ostalo ćebence. Ali nisu se rastali jer Zmaj nije umeo da spava bez svog crvenog ćebenceta. Tajna spavanja je sakrivena u tom čarobnom pokrivaču progorenom na nekoliko mesta i pomalo razresanom.Tajnu čuvanja ćebenceta krio je Zmaj. I nije ga uvek izvlačio sa tajnog mesta. Ponekad je spavao i bez njega, sa nekim drugim pokrivačima. Slutim da je u tom crvenom puno tajni i puno priča sačuvano tako da kada je Zmaj u crvenom ćebencetu, vraća se tajnama i doživljajima pohranjenim u crvenilu koje je progoreno tu i tamo i pomalo razresano ali tajne, priče i doživljaji nisu. Još uvek je sve to tamo i zbog toga, dogodi se, da ujutru pod jastukom, pod pokrivačem ili na podu budu velike zmajske suze, blistavo providne. Rastope se na dodir i ko ih je dodirnuo zna zašto su isplakane. *Iz zbirke priča "Trag vremena" by Rumbler |