nekad je
usprkos vjetru, mrazu i dugoj slavonskoj aveniji noću
toliko lako prepustiti se umiranju
tada hodam dugo i bacam sve sa sebe
kaput, šal, vestu, ramena, glavu, ruke
toliko mi je stalo da mi je svejedno
u srži nešto toplo miruje i skrbi.
Post je objavljen 02.11.2015. u 13:09 sati.