Pročitam danas kak je blog ukratko niškoristi, ono profulano jeftino prozirno nekaj bez veze.
Prije bih rekla da je to kod mene na poslu, ma gdje je jamačno još stoput gore. U susedstvu. U Prehraninom dućanu prek put jer su Peru s ekipom maknuli negdi u Remetinec... Bez veze, kontra zdravom razumu, bljak.
Ima na blogu svega kak i svud. Ovisi kaj tražiš i kak si izabereš. Ni knjigu ne čitaš jer si ju posudil iz knjižnice, čitaš ak te zanima, ak ne, vratiš ju i platiš jelte kaznu jer kasniš, je ko ti je kriv.
Prek bloga sam upoznala par krasnih ljudi, a Bibu tek budem, dogovaramo se već dve godine i pričale smo na telefon i tak.
Prek bloga sam stekla prijatelje. Birano, tolerantno društvo koje mi daje (nadam se da je i obrnuto) ono kaj mogu očekivati i tražiti, ni stari prijatelji iz djetinjstva ne mogu uvijek pomoći. Baš nešto ma super.
Neki žive daaaleko ali se više ne blogiramo nego emajliramo.
Dobila sam privjeskić koalu, za usb. Dobila sam med, dobila sam četri knjige! I čokoladu! I pozive - posjeti nas (to bu teško išlo, put košta)...
Dobila sam tepih!!!
Ma kaj tepih! Konačno sam prek dragog blogera našla vrhunskog zubara. Koji se doduše užasava mojih zubiju ali zato vidi kolko se trudim oko svojih potomaka (zubar, ne bloger).
Tak to ide. Čaša je poluprazna ili puna do pol. Neka bloga, nije to loše. Živjeli u zdravlju.
Post je objavljen 31.10.2015. u 20:52 sati.