Ponoć i 15,a ja psujen majčicu svemu redom.Jer sutra su mi konzultacije i opet redovno otkazuju svi softveri,ko da nemaju pametnijeg posla nego mene zajebavat.Ozbiljno kad nešto volite stvarno vam ne oduzima puno vremena i teorijski da sve funkcionira posao može biti gotov za pola sata,ali teorija i praksa su dvi totalne suprotnosti.I zato jeben mu majku.I ako išta ne volim psovat to je majka,ali jebemu i njoj treba nekad da je netko jebe.
Taman mi je poustila glavobolja mislila samo ovo večeras dovršit i onda ladovina,ali ne ide pa ne ide.
Gledan House-a i onako gotovo da poželim na trenutak bit tako sjebana ko on,da me uopće ne diraju ljudi oko mene ili činjenica da počinim pogrešku.Ali ne možemo svi hodati preko leševa.Netko mora biti i glup i pošten.Previše je ovih sumnjivih.
Čak mi se čini da me i vata neka gripa,cila san nikakva.Ma ustvari pojma više neman,raspoložnja mi se minjaju ko u trudnice,čas san neobjašnjivo jezivo sretna i pozitivna,a onda opet dva trenutka kasnije sve bi dala za glasnu tišinu u prisutnosti zagrljaja.
Valjda trebam odgađanje kraja.Ma mislim jedva čekam da sve završi i krenem naprijed.Jedva čekan,al nekako sve oko mene to prolongira.
U zadnja 24 sata ja mislim da sna jedno 150 puta naletila na rečenicu:Kad nešto stvarno želiš sve se uroti da to i stvarno dobiješ.Ja mislim da u životu nisan bila u sitaciji da se kockice poslože i da nastave igrat u mom smjeru.
Zabluda.Sve su to zablude.Svi smo mi zablude.O jebote gledan šta pišen i ne virujen.Mislin ono jel mi mozak isparija,od idiotskih misli.Ko zna šta mene pere.Ali znan da ako ostanen još sekund budna sve će otić u 3 pičke materine i laptop i softveri i projekt s kojin se zajebajen misecima.
Post je objavljen 30.10.2015. u 00:11 sati.