I to olajavanje moje osobnosti pomalo postaje dosadno. Prije sam guštao, ono u stilu, nek se priča, pa makar i istinito. Kako bih onda s guštom znao dijeliti kontra udarce. Sad mi se i to uglavnom gadi.
Ujutro putujemo u Novi Vinodolski. Nadam se da ću dobiti sobu s dobrim pogledom, da će se moći guštati vani na suncu, a dobro bi bilo, čisto iz komocije, imati i običan dućan blizu s Gavrilovićevom paštetom ako Jin ogladni.
Skupštinski izbori i sav taj folklor, potpuno sporedno. Onako usput, ovaj fotić mi na neki čudan način prepoznaje mrak.