Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/etruscanmatrix

Marketing

Tango Ništavilo




Još dok si odlučivala, znala si da je to karta samo za jednu predstavu koja se više nikada neće ponoviti ali ti je nešto govorilo da bi mogla da bude dobra, kao ni jedna ranije i da ima smisla učestvovati. Navukla si svoj najatraktivniji kostim, čarape sa šavom, tako demode u današnje vreme ali tako očaravajuće na tvojoj nozi. Nežne cipele sa tankom visokom potpeticom i tankim kaišem preko gležnja, duboki razrez na boku suknje, koji se otvarao pri svakom energičnijem koraku otkrivajući čvrstinu tvoje butine. Kratki bolero, belina muške košulje, nezakopčana dva gornja dugmeta, vidljive manžetne razbijali su crnilo svega na tebi, crnu kosu skupljenu u rep i zgodno smeštene pod šeširom, sasvim malo šireg oboda nego bi se očekivalo, skrivajući ti dva kao ugalj crna oka. Blaga nenaglašena šminka osim zagašenog žara crvenila usana bili su vidljivi u retrovizoru dok si plaćala. Taksista je otvorio vrata grabeći priliku da vidi deo tebe u razrezu suknje dok si izlazila u prohladni sumrak ustremljujući se niz par stepenika i uzani trotoar. Škripa kapije, potpetice na keramici terase. Otvorio je vrata širom.
Šum sipanja penušavog pića, zvuk čaša u blagom sudaru, duboki pogled očiju, otpijanje par gutljaja, nečujni klik i prepoznatljiv zvuk, Piacolina harmonika. Čaša ti je još uvek u ruci, kao i njemu, igrate udaljeni, približavajući se, obuhvata te slobodnom rukom oko struka, tvoja ruka na ramenu, otpijate još par gutlaja koji suše čaše, u okretu ih spuštate na bezbedno i nastavljate da pratite harmoniku. Kretanja su vam simetrična, naglašeni pokreti nogu raskriljuju suknju, u svakom okretu popušta po jedan nepotreban deo vas. Odleće tvoj šešir, njegov pojas, tokom nekoliko okreta dugmad na košuljama, pada tvoj bolero. U okretu se oslobađate košulja, nekoliko virtuoznih pokreta i već nema pantalona i suknje, još par okreta odlazi grudnjak, njegova bosonogost se pazi tvojih oštrih potpetica, nagost mu se tare o tvoj halter i šavove, okrećeš mu leđa, osećaš mu malje na grudima, prsti oslobađaju kosu koja se razliva po ramenima, zaranje usne u tvoj vrat, grudi u dlanove. Piacolina harmonika vas ljulja tako zbližene a dlan ti ravna trbuh klizeći naniže, kliznuvši preko haltera nalazi te u zadnim taktovima tanga započinjući ništavilo koje ćeš otresti sa sebe u zoru sledećeg dana, u zadnjoj minuti jedinog izvođenja predstave u kojoj je imalo smisla ušestvovati.




Post je objavljen 22.10.2015. u 03:49 sati.