Ne bih ja bio ja, da ne posvetim nekoliko slova jeseni.
Često od ljudi čujem da je ne vole, neću reći mrze, ali na tom tragu.
Isto tako nisam ni ja ljubitelj ljeta.Možda sam bio kao klinac, ali s godinama mi je ljeto sve bezveznije.
Lijepo je sunce, dobra je njegova energija, ali.....
Kad nekog pitam koje mu je najbolje godišnje doba, nakon toga pitam ga kad je rođen.
I zaista često ispadne da se poklopi njima najbolje godišnje doba s onim u kojem su i rođeni.
Jel to kod vas tako , ne znam.
Kod mene je, sad znam.
Ne želim je uljepšavati, jesen je svakakva, ima dobrog, ima lošijeg, ali upravo u tome mi i leži ta čar.
Jednostavno, da skratim, volim jesen....Sve više i više...
Volim je i kad darove ne nosi.
Volim je i kad miriše u bojama.
Volim je kad najavljuje svog sljedbenika zimu.
A najviše ipak volim kad k'o gušter ležim na jesenskom suncu.
( ovo sad ko neka pjesmica u osnovnoj školi, hahaha...dajte klincima nek napišu u zadaćnici :))
Moram se osvrnuti i na ponavljajuće i sveprisutne polave.
I reći ću samo da kiša nije jedini i najveći krivac za poplave, ima tu još velikih krivaca.
Neću imenovati :)
Bez uljepšavanja, ovo je jesen u mojim očima.....