Ponekad ti ljudi učine nažao. Iz nekih svojih razloga. Možda budu sebi važniji. Zaokupljeni nečim što ne mogu podeliti. Možda čak i bez namere. Veličina njihovog užitka premašuje učinjeno. Ne zapažaju to kao da se dogodilo. Bili su zabavljeni nečim, čineći ti nažao. I nisu ti ga činili. Jednostavno, bili su zabavljeni nečim, tog trenutka značajnijim. Pa se trenutak pretvaorio u sate... I sve u nažao... Ili si samo preosetljiv. Tanak u to vreme za bilo šta osim emocija koje su ti nedostajale... Stvori se jed koji te trga i traži da izađe, da se naplati, da se utroši... Odvedeš ga u gluvo doba na neko mesto gde čeka žrtva, uzmeš oštre alatke i maljeve. Iskasapiš tu bezličnu masu staru godinama i daš joj oblik, smisao, naziv i tako dok se sav ne potroši... Taj jed... Od svega nažao što su ti učinili... Neki ljudi... Ponekad sasvim nepoznati... |