Šugav dan, kiša pada pa ne pada, imam majstora koji otišao nešto srediti u grad pa čekam da se vrati, da ga pustim u stan pa odem leći u kadu.
I oglasi se zvonce na vratima, ‘ajde fala bogu došao majstor natrag da ga ne čekam više.
Otvaram vrata, a ono inkasator HRT-a.
Trudi se biti ljubazan, ispričava se na smetnji, provjeravaju popis pretplatnika i način plaćanja pretplate.
Čuo sam nešto o tome da je HRT krenuo u tu akciju, otkako je sud presudio da vam inkasatori HRT-a ne smiju naplatiti kaznu jer je to u nadležnosti suda. Mogu vam jedino naplatiti pristojbu najviše šest mjeseci unatrag, što možete odmah platiti, a i ne morate. A u stan vam oni nikako ne smiju ući.
Kako sam s time upoznat, a imam i trajni nalog u banci za plaćanje TV pretplate, posjet inkasatora me nije uznemirio, sve dok nije počeo gledati po listi.
A razgovor je išao otprilike ovako:
INKASATOR: Plaćate li pretplatu?
JA: Pa zar nemate te podatke na toj listi?
INKASATOR: Da vidimo, Taradi, u jebote nema Taradi!
JA: Jeste sigurni?
INKASATOR (gleda još jednom): Jebote, nema!
Jeste bili na nekoj drugoj adresi?
JA: Nisam! (sad već malo u panici što on ima mene jebat?)
INKASATOR (proučava listu i dalje): A kako plaćate? Trajnim nalogom? Jebote, pa nema!
JA: Da, preko Netbankinga ( sad već u očajničkom pokušaju da se prisjetim što je rekao sud o jebanju od strane inkasatora!). Pogledajte pod Škvorc!
INKASATOR: Jebote, nema ni pod Škvorc!
JA: bez teksta, muči me smije li me jebat ili ne
INKASATOR: A jebote, evo Gorkić , tu je!
I ljubazno on mene pozdravi, a ja još brže otpozdravim i zatvorim vrata!
Uspio sam sačuvati nevinost, no svejedno sam zatražio ispriku od HRT-a, pa da vidimo hoće li je biti!