Hodam, kao što sam uvek.
Skoro kao što sam uvek,
prateći neku nevidljivu liniju,
neke mirise,
prepoznajući slike usput,
izašle iz mog uma.
Skoro kao što je uvek bilo
jer,
eto te pored mene.
Izgurala si prazninu iz mog dlana
popunjavajući je svojim.
Izgurala si prazninu iz dela mene
na koji sam skoro sasvim zaboravio,
stavljajući sebe.
Popunila si deo mojih misli
koje su zvrjale prazne,
izazivajući me da krenem
ovim putem.
Hodamo, kao da smo uvek.
Pratimo nevidljivu liniju
koja je u mom levom
i tvom desnom oku,
i mirise stigle u moju levu
i tvoju desnu nozdrvu,
Razmenjujemo slike iz moje leve
i tvoje desne moždane polovine.
Preostalim se gledamo,
njušimo,
doživljavamo.
Već smo
MI.
Post je objavljen 04.10.2015. u 20:13 sati.