Sedim na stanici
čekajući voz
kojim si otišla.
Pokušavam da se setim
jesam li putovao njime
I setim se
Jesam.
Nekada davno
Jesam
I setim se još
Vraćao sam se
pomalo drukčiji.
Dovoljno drukčiji
Na stanicu
tog voza
bez reda vožnje
na kojoj me niko
čekao nije
A želeo sam
Mislio sam
Da ima pravde,
pošao bi neko
u susret
mom koraku.
Sedim na stanici
čekajući voz
kojim si otišla.
Nastojim
da kontrolišem užas
čekanja
na pogrešnom mestu
jer čekam voz
bez reda vožnje
Na stanici
Na kojoj ne silaziš
nikada
ako si čekana.
Zato zaronim
u tamu i slušam
da čujem
šum stizanja
i tvoj korak
lagan ili težak.
Da ima pravde
malo bi zastala
i čuo bih
kako se osvrćeš
pozivajući me
da budem ti u oku
Ako je ne bude
Ostaću u tami
Čekajući
tvoj sledeći
Povratak
Post je objavljen 04.10.2015. u 09:21 sati.