Probudila me glavobolja.Jučer je dan bio tako naporan.Djevojka sa kraja svijeta je došla i pola dana smo proveli skupa i ne znan šta bi vam rekla.Nisam ništa osjetila kad sam je vidilia.Ni bijes,ni ljutnju,ni ljubav,ni sreću,baš ništa.Ko da je duh ispred mene.Razgovarale smo.Uglavnom je ona postavljala pitanja ja san odgovarala.I okej prošlo je okej,samo ne znan .Na ta pitanja na isti način odgovrila bi i svakom drugom.Zapravo stvarno ništa ne osjećam u vezi toga.Mislim odradit ću ja to korektno možda se s vremenom to i pormjeni,možda s vremenom i počnemo opet osjećat nešto.Probudila me misao na srednju školi,tj. neki ludi san kako moram riješit teške predmete jer je brzo kraj i kako moran nazvat profu iz fizike jer mi je ostala cilo gradivo iz fizike.Da se razumimo srednju san završila prije nekih 3 godine i fala Bogu da je to bio samo san.Druga misao mi je bila vezana rodicu mislim,više nisan sigurna.Sve te pizdarije ionako san pokušala projicirat na Božićne piđame i Nadahnuće,nije upalilo pa sam se ustala i popila tabletu protiv glavobolje i skuvala kavu.Upalila muziku i nadam se da će danas ostat ovako oblačno iako vidim neke zrake u daljini.Zapravo jučer san se premorila cijeli dan san bila u movingu.Ujutro smo otišli nju pokupit na autobusni,pa je u jednu uru vodili tamo gdje se smjestila.Na kraju je ispalo da je vrata do moje tetke tako da onda smo se išli javit tetki i s tetkom završili u city-a i onda smo se vratili i onda san rodicu odvela da upozna Khaleesi to je DSK-in (djevojka sa kraja svijeta) pas i onda smo se prošetali malo do zapadne i vratili kući.I sad ona očekuje da joj nešto kažem,a ja ne znan šta bi joj rekla.Svi od mene na neki način očekuju da ne kažem ništa,Zapravo mislim da ja najviše od sebe očekujen da ne kažem ništa.Jer stvarno ne osjećam da joj trebam sopčitnut činjenicu da se nije javila godinu dana.Eventualno mogu joj spočitnut činjenicu da se javila budali koja ju je povridila prije nego meni,ali čemu.Ionako sve je to prošlost,isplatili mi se živcirat oko toga.Promjenio mi se moj stav prema meni,sad više mislim na sebe nego tada i zapravo ne želim se živcirat.Čemu?Kupila san aceton da skinem lak s noktiju jer trenutno mi nokti izgledaju ko da im je neko osika glavu onako pola sivi pola u boji nokta.Ne znam zašto,ali ove Božićne pjesme me smiruju,bila mi je to očito jedna od pametnijih odluka u zadnje vrijeme.Danas je 23. rođendan mom najstrastvenijem automehaničaru.Teško mi je među slavoncima izabrat najdražeg,jer jednostavno volim taj njihov đir,ali Dani je stvarno poseban.Lud za autima.Auti su njegove žene.Takvu strast ja imam prema umjetnosti.Konačno mu se snovi ostvaruju i jednog dana kad si kupim neki auto,neki Classic,nitko osim njega nema ni prava ni exclusive da položi ruku osim Dania,pa makar svaki put za servis vozila u slavoniju.Znan preluda sam.Idem radit,a svima želim najdivniji ostatak nedjelje