Nisu nikad ranije plesali. Ona je znala da je on odličan plesač, koji je završio školu plesa, ali ga je samo gledala s drugima. Tada joj se drugi udvarao i više je njega pogledom pratila. A ovaj, zgodan i visok, gospodin u punom smislu riječi, za nju je pripadao nekoj drugoj i samim tim nije bio zanimljiv.
Odličan bend je svirao, malo je ljudi plesalo. Zaista čudno, nekako su svi bili dremljivi i inertni. Na podijumu su se vrtjela dva para, kad su zasvirali „Jesenje lišće“, divan stari bečki valcer. On je prišao i naklonio se. Ustala je, pomalo nesigurna u svojoj plavoj haljinici. Dopratio ju je na podijum i zavrtjeli su se. Ali kako! Kao jedno. On je savršeno vodio, ona ga je pratila kao da su čitav svoj život plesali zajedno. I kad se valcer završio, oboje su znali da ništa više neće biti isto.