I'm back.Lijepo se ponekad podsjeti na samog sebe.Inspirirana jučerašnjim nemilim događajima i činjenici da me jako razveselila da se mom Nadahnuću sviđa činjenica da ga želim pod borom za Božić.I vjerojatno će me pod nekim borom i dočekat nešto njegovo,ne on fizički,ali nećemo sad plakat.Zadovoljit ćemo se realnim.Dakle 1.10.počinjemo s Božičnim pjesmama iako je u Splitu još uvijek ljeto i do sutra se neće puno toga promjeniti po tom pitanju.Ali danas san malo listala svoj tumbler profil i to je nešto što onako pokazuje jednu stranu mene koja nije baš svakom dostupna.Napravila sam ga u momentu najveće depresije i istina je da nisan svakodnevno na njemu i postam nekoliko objava svako toliko,ali nekako smatram ga nekim osobnim dnevnikom kroz slike.Nekim izričajem koji ne mogu reć pred stvarnosti.Djelomično jer ono netko to može krivo protumačit,a dijelom jer ne vidim potrebu za tim da ljude obavještavam o svom prikrivenom ludilu.Mi umjetnici razumit ćemo se.Nama se mozak ne gasi nikada i ima stvari koje su samo nama smislene,a ostatku svijeta djeluju neshvatljivo ili čak strašno.Definitivno moja pjesam dana je I wanna dance with somebody who love me-Withney Houston.Pustila sam si neku playlistu na youtube-u koju je on sam smiksao za mene.Youtube je BOG.Uvatilo me plesno ludilo i obožavan činjenicu da san trenutno sama u kući i mogu se ludirat i dopustit kaosu da izađe vani i prijeđe u kompjuter.Uglavnom listala san si tumbler i skužila jebote ovo sam ja i genijalna sam si.Nije to umišljenost,već puko samoljublje.Obožavan to šta san bila i šta sam postala.Ne bi to mijenjala za ništa.Obožavan činjenicu da su mi na vrata pozbonili jutros Jehovini Svjedoci i pitali me što mislim što je najvažnije na svijetu LJUBAV?SREĆA?NEŠTO DRUGO?Ja san se nasmijala i rekla ne bi znala.Niste o tome razmišljali zaključila je teta koja mi je rekla svoje ime ali ja san ga zaboravila,ljubazno san uzela letak i bacila ga u smeće.Teta je otišla sretna jer sam je saslušala i dopustila joj da misli da ću promišljati o najvažnijoj stvari u životu.Imala je crvenu kosu,pa ono razumin njeno ludilo.Da san stvarno ušla s njon u diskusiju šta je najvažnije u životu teta bi išla dalje širiti tu ljubav tužna i u suzama.Jer važnost nećega je stvar prioriteta.Danas mi je važna sreća,sutra će mi možda biti ljubav.Danas mi je važna ambicija sutra će mi biti pusti me stat.Teta ne može širiti pozitivnost,ako je tužna i razmišlja o najvažnijoj stvari u životu,a za nju je to upravo ta predaja.Danas je njen prioritet prodat ljudima tu priču,da bi ona sretno došla tamo negdje i rekla Bog me učinio sretnom.Da budem iskrena Bog nema previše veze s tim.Nema previše veze s našom egzistencijom.To je samo naša težnja.Neka naša nada.Koliko je istina znat ćemo mnogo kasnije nakon ovog vremena.Danas želim ne mislit na loše stvari kao Politika i zlobni ljudi,od sutra je Božić pred vratima...Moje najdraže doba godine.Inaće oprala san mašinu robe i sude i otišla u dučan i kuham ručak i blago majci.Ova drama će se otegnit do petka i ispizdit ću.Svoje spasitelje očekujen da u petak banu u kuću s pričon da ono padaju granate i idemo se sakrit ispod zida u parkiću dok opasnost ne prođe.P.Đinđericina cimerica Marica zvat ćemo je tako rekla je da će se potuč samnon za moje nadahnuće.Ne,nikako to ne priliči damama....Čovjek je uvijek gladan lijepo ćemo mu skuhat svaka svoje pa nek sam odluči.Na kraju će sve to postat njegov problem.Show program.Luda sam.