Marketing
Izbjeglički kamp za rode
U ovo tmurno jesenje jutro ne triba čoviku puno da mu ulipša dan. Samo mala kapljica, ne ove «#$%& kiše jerbo je jema i priko mire, nego ništo ča ni u najluđemu snu ne bi očekiva u nas, doli u Zapadna Kaštila.
Jučer mi je Zakonita rekla da je vidila rode kad je došla sa posla pa san mislija da me zajebaje ... al jutros, kad san otra prve krmelje iz očiju, vidija san i ja na svoje oči.
Na par kuća uz kaštelansku cestu, jema i cila eskadrila. Umorni letači, na putu sa sjevera, stali su malo odmorit. Ili is je kiša natirala da malo fermaju, uvatu zraka, ubiju oko ...
Ne smetadu in ni aute ni avioni, mora se malo stat na balun ...
Nadan se samo da naši lovci nisu na nji obratili pažnju, ionako se velika većina drži «da nima tice do prasice», tj. veprovine. Pa se nadan da su sve ove graciozne pernate gospođe i gospoda u punome broju stigli namo di su se i namirili uputit. Kako su nan govorili kad smo bili mali, osin ono da rode nose dicu 
i to da gredu u Afriku priko zime jerbo in je tamo teplije ...
Sritan van put, tete rode!
A vama svima, ka i uvik ... Zdravi i veseli bili!!! 
Post je objavljen 25.09.2015. u 07:48 sati.