...Ja nisam hteo da menjam svet deco, meni je ovaj bio dobar, nisam virio u mikroskope, tragajući za virusima neotkrivenim, nisam listao encikopledije, išao na prosek.. Ja sam samo hteo da je volim, u Novom Sadu, na Dunavu, gde je postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad, raspustajući one svoje kose, kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati mesečine, kao glupe deverike, ja nisam hteo da menjam svet, meni je ovaj bio dobar.. Hteo sam samo da je volim na Novom Sadu, na keju, gledajući u tvrdjavu, koja je poražena, posle toliko godina.. I ljubeći je, pod onim mostovima.. Kojih nema više.. ...želio sam i želim još uvijek da je volim, je li to problem, je li problem predati se nekome dušom i tijelom. Znajući da je ljubav tu, da je sreća tu...da smo tu mi, ne ja, ne ti, nego mi... Je li problem leći i buditi se sa mišlju na nove stvari, znajući da stvaraš novi svijet, da stvaraš nove uspomene. Ja samo želim da dođe dan, kada ću znati da sam stvorio nešto, da smo stvorili nešto. Nešto lijepo, nestvarno...čudesno... ...danas,sutra i zauvijek...
želim te Čudo moje...
Post je objavljen 21.09.2015. u 09:31 sati.