Marketing
ADSL
Pojma nemam što ta slova znače, i nije me ni briga. Znam samo da satima buljim u one žaruljice, a one trepere, gase se i pale kao da sam u Las Vegasu. Naravno gore dok je vrtim se okolo, a kad hoću na net one mignu i ugase se.
Iznervirana zovem podršku netu.
Kad sam se kod njih prijavila kažu da dolete čim nešto treba. E pa nije trebalo do sada, pa im krila valjda otpala. Poslije one glazbe, trake, prijetnje da se sve snima, kao da sam neka zvijezda, javi se cvrkutavi glas, prosu neke mudrosti od kojih ništa nisam razumjela i obeća da će popraviti izdaleka, a ja da ništa ne diram.
Tko čeka, kažu, taj dočeka, a ko ne dočeka taj se načeka.
Tri dana ja pošteno čekam i umilno pozovem opet onu traku ...
Sad je verzija da samo pritisnem ono dugmence i sve će se popraviti. Što nemam takvo dugmence na ramenu pa kad se nešto na meni pokvari samo pritisnem. Što bi se reklo, resetujem se ... ma što to značilo ...
Moje znanje o kompjuterima, internetu i sličnim tandrmoljcima je otprilike kao kad imate abecedu, a znate da je ona crtica iznad koje je točka, slovo. Znate da je slovo, ali koje, pojma nemte, a za ostala slova i ne znam da li postoje ili su samo neke hijeroglife. Eto toliko znam ...
Da, znam i plakati kad dva sata radim, a ono sve ode negdje. To negdje svi znaju naći, ali meni ode tko zna gdje ... Gledam one filmove gdje policajci zapljene kompjuter pa nadju što je onaj grešnik izbrisao. Nema šanse kod mene nešto da nadju. Gdje ja obrišem, tu trava ne raste ...
Izdaleka izgleda ništa nisu učinili, mora će prići malo bliže. Nisam ja moderna ženska, meni se ne dopada ni onaj sex, telefonom, ili na fejsbuku. Ja sam tu staromodna, volim da se on malo primakne, mislim, malo više ...
Penelopa dočeka Odiseja, valjda ću i ja internet ...
Post je objavljen 12.09.2015. u 18:20 sati.