Danas smo na satu obrađivali usklike i navela sam rečenicu na ploči, nešto u stilu "Joj, boli me zub." na što mi je učenik iz zadnje klupe dodao da i glava boli kad je šuplja. U prvi moment nisam reagirala, ali kad sam malo razmislila, rekla sam sebi, ma čekaj malo zar sam išla u škole i na fakultet da bih se tu zajebavala s klincima koji kao prvo ništa ne uče i imaju jezičinu do poda, a kao drugo da bi me doživljavali kao, ne znam frendicu? Pa zar nije dovoljna degradacija sam mizerna plaća za ovaj posao za koji vjerujem da 80posto ljudi ne bi izdržalo ni dva dana??? nego još i ovo? A kad se samo sjetim naših profesora koji su bili kud i kamo dosadniji i koji se nikad, ali nikad, nisu trudili učiniti nam nastavu zanimljivom, i koji su bili strah i trepet. Pa ne bi mi palo na pamet reći takvo što. A današnji klinci se ,eto, usude, i ne samo to. Dozvoljavaju si sve i svašta. A zašto i ne bi kad su svi zakoni na njihovoj strani imaju sve privilegije: te ih ne smiješ krivo pogledati, te ih ne smiješ izbaciti iz razreda, ne smiješ im ovo, ni ono...Pa tko nam je onda kriv? I te gluposti na stručnim skupovima, učiniti djeci nastavu zanimljivom. Pa tko je nama činio zanimljivu nastavu? Zna se što se treba učiti i koji su kriteriji. Na kraju krajeva, potrebna su i zanimanja čistača, cestara i slično, pa ako neće učiti neka izvole. I to treba netko raditi, bože moj, nismo svi za visoke škole! A i to bi bilo loše, kada bismo svi išli na fakultete. Jednom je šofer koji nas je vozio na izlet rekao kako će osmašima isprintati na majice slogan "Mi smo vaša budućnost, nije li vas strah?".
Nismo samo mi profesori krivi, nama su ruke svezane, sve to dolazi od kuće. Danas roditelji nemaju vremena za odgoj, za razgovor i otuda sve kreće. Roditelji i institucije kada bi se ujedinili, pokušali razumjeti i djelovati zajedno, možda bi se današnjim klincima nešto i dalo, možda bi im nešto bilo i zanimljivo. Imaju i previše, samo nemaju onoga što im treba: discipline i kulture.
Post je objavljen 09.09.2015. u 16:17 sati.