Početak smsanja 14.02.
Sudionici tipkanja:
Mela ( u daljnjem tekstu M ) i Zvonka ( u daljnjem tekstu Z ).
Z: odo ti ja u subotu u zg
M: jel po knjige ?
Z: na promociju ! bila bih jako sretna kad bi išle zajedno.
M: au, nisam ti to baš planirala.
Z: nisam ni ja, al me sad uhvatila euforija !
M: al bit će grdo vrime, padat će kiša.
Z: uzeti ću dva kišobrana !
M: al nemam što obući.
Z: nešto udobno imaš !
M: al ne mogu u sandalama ako pada kiša.
Z: uzmi rezervne ako se smočiš !
M: al nemam para.
Z: nemam ni ja !
M: al ne poznam grad.
Z: poznaju ga taksisti !
M: al kako ću ...
Z: daj, odi samnom !
M: moram razmisliti jer mi se ide i ne ide.
Z: ja sam se totalno napalila !
M: a ja pregovaram sama sa sobom ...
Z: bit će ti žao. slušaj mene !
M: eto je na ! Mutiš me i ne daš mi spavat.
Z: ok, evo ... šutim ...
.
.
.
M: ma evo, ustajem. Nije mi danas suđeno spavanje. Idem na more, ti izvidi koji bus bi nam odgovarao ...
Z: JUPIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII !!!
U 21.06 šaljem vozni red ...
M: Ja se u ovom voznom redu ne mogu snaći. Katastrofa !
Z: Ja San ga skuzila. Ali be sham jel ispravan. Nuremberg sve privjerila.
.
.
.
Z: a jebate slova ! Kakva je ovo poruka ???
M: ma daj ! pa ovaj bus obilazi sva sela u Istri ! Ne mogu podnijeti da ulazi u Rovinj ! Ej, u Rovinj ! I tamo čeka 15 minuta !?
Z, dobro, aj reci, kad si u Rovinju bila u 6.45 ?
M: nikad.
Z: eto vidiš ! Smatraj to avanturom ! Bit ćeš budna 24 sata ! Kad ti se to dogodilo zadnji put ?
M: ne sjećam se.
Z: eto vidiš.
M: kud još ulazi ? Dal možda i u Rašu ?
Z: ne smijem ti reći ...
Onda više nisam mogla tipkati pa smo razgovarale i dogovarale.
Jutros u 07.22:
Z: Ljube, a da mi idemo s tim Varaždincem u 11, pa smo tamo u 15 ?
M: Ljube, ja ću tebe udavit. Idem kuvat kavu.