Marketing
I JA BI NA VR'
Jednoga dana. Da, jednoga ću dana i ja biti top blogerica. Eto odlučila sam jer važno je dograbit taj vrh, tu top poziciju. Dograbit i zadržat, što je još važnije. Sad ćete reći da što mi je to palo na pamet jer eto ni tristo postova još nemam. A mogu ih imati, najmanji problem; lijepo zamolim one što su mi po raznim forumima pejstali moju poeziju bez znanja moga, da mi vrate jer obrisali oni, obrisala ja nakon što ih uhvatih, lopovska ih majka rodila. Ljuta ko ljutica bila jesam onda. A i bez tisuću postova načina je nekoliko, već ih duže proučavam. Recimo; mogu uporno pisati idućih x godina pa kao dugovječna (ako doživim s obzirom na godine) blogerica uplovim u blogerski top svijet. Mogu početi pisati nešto pametno, samo da pronađem temu, a i pametno pisati nije nam baš svima urođeno. Tu se treba malo školovati na nekom seminaru kreativnog pisanja. Hoću ja i to, ali ako nije preskupo. Ili se možda dogodi čudo pa neki od moderatora pomisli kako mu se baš sviđa moje laprdanje, jer poezija mu se sigurno ne dopada i eto mene preko nepoznate veze tamo gore.
Naravno postoji i ono moljakanje, pa cmizdrenje pa moljakanje, ali to mi je ipak prilično neugodno jer teško mi moliti ako baš nije za život važno. Sad taj top, možda i je važan za život jer mogla bi me dohvatiti neka depra ako ne uspijem, a poznato je da dosta depresivaca svoj život skrati prije vremena i tko bi bio kriv? Mislim glavni dirigent top blogerskom ljestvicom. Ovo već izgleda kao pokušaj prijetnje pa se hitno ograđujem da me ne skinu, ono do gola ili ukinu status člana blogeraja, ergo priznali mi ili ne ovo je raj, a blog kako kome kako kada, želi u raju i ostati samo da se još popne na taj top blogerski. Dajem i smokvin list za tu poziciju. Zna li neko neku štelu pa da me prošverca, ali ne spominjite adminima da žicam? Čekam spremna. Ajme ovo isto ne smim reć jer će me krivo i popriko gledat, a i Bože moj štogod mi učinit. Ja bi na vr' pa bilo kako ko nekad na vr' kamare prije neg' se vršilo. Pobiže mi miso u ona lipa vrimena kad se moglo,al na kratko jer površi se žito i sve se pomete pa se i ne spominje tko je na vru bio. Ovdi kad vr' ufatiš ostaneš i nakon što se sve pomete. E to bi ja.
02.09.2015.
Do tog svečanog trenutka bijah samo na ovim visinama
Post je objavljen 01.09.2015. u 17:36 sati.