Marketing
Dado, izviđač...
Dado je uletio u kuću, tresnuo vratima i uzbuđeno počeo vikati
-Idemo svi, idemo ...
-Kuda idete, koji svi ?? Pitala je mama smiješeći se
-Idemo u Gorski Kotar dva tjedna. Sami ćemo podići šator, kuhati, zabavljati se.
Mama je kimala glavom misleći, šator ćete i podići nekako, godinu dana ste vježbali, ali ostalo.
-Idu i stariji ??
-Idu, ali samo onako, mi ćemo sve sami.
Mami je laknulo. Ne znam zašto mame uvijek pomisle na neugodne stvari da će se dogoditi. Najvažnije joj je bilo da ide doktor i neki matorac koji će samo smetati, da ne pada kiša, i slične gluposti.
U Gorskom Kotaru je bilo divno. Šatori su već bili postavljeni, cijeli dan su išli po šumi, spuštali se do jezera, navečer pjevali kraj logorske vatre.
Poslije 5 dana, dođoše kod Dade.
-Sutra si dežuran. Kuhaš ručak.
Dado se osjećao jako važan i jedva je dočekao to sutra.
Pomislio je na trenutak na ručak kod kuće, ali ovo je nešto naročito.
-Koliko treba skuhati tjestenine ??
-Neka lonac bude pun do vrha.
Dado je uzeo lonac stavio u njega vode, kao i mama što radi i počeo sipati tijesteninu ... do vrha.
Poslije nekoga vremena tjestenina je počela nadolaziti. Dado je panično uzeo još jedan lonac, pa još jedan. Ona tjestenina kao u nekoj bajci nadolazila je i nije prestajala izlaziti iz lonca dok nije potrošio sve suđe iz kuhinje.
Bio je to obilan ručak za sve, ali je ostalo.
Drugi dan su opet jeli tjesteninu s umakom od rajčice, treći s orasima, četvrti ... Kad su odlazili kući, još su zadnji dan imali tijesto u juhi ...
Da, muški od malih nogu su praktični u kuhinji.
Post je objavljen 27.08.2015. u 11:52 sati.