Marketing
Posli kiše
I dobro, udren ti ja priko Pučišća za Postire. Ono vruć dan za popizdit, pa zastanen u uvali Lovrečina da si malo rahladin jaja jer mi klima u autu ne radi. Bućnen se, gaće napunim piskom, kad spazin tipa na obali, muva se gori-doli, livo-desno, ka ono fotka uvalu, a u ruci mu teleobjekiv da more slikat kratere na misecu. Požurin ja iz mora, dođen do njega, velin – Pizdo, znan šta činiš! On se pravi ka da me ne razumi. Sere nešto na njemačkon. Ja velin – slikaš golu dicu, pičkatimaterina pedoflna. On će opet neki kurac na njemačkon. - Aj onda pokaži mi ća si snimija! Šov mi jor pikčers ju maderfaker – dreknem. A najn, najn, poče on vrdati znojeći se. Ma biži ća jer ću ti kamenom razbit glavu govno jedno! Uprija san prston prema parkiralištu. – Pedo raus!!! Odma je skuži. Pokupija se i on i žena mu. A ča je bila ružna, ta njegova „gospođa“, baš ono pedofilna isto. Vidiš in tu pedofiliju u tilu, u pokretima. Odurno.
U Postire san doša, već je bija sumrak. Malo san prošeta miston. Lipo misto. A onda san spazija molić. Vidin na moliću neki kip. Gledan ga s leđa: ženska zagledana u dajinu, čeka svog momka, čovika ća plovi na dalekin morima. Aaaa baš lipo, ni lako bit žena pomorca, triba in dić spomenik. Priđen bliže, stanen isprid kipa a kad ono ŠOK! Nevirica. Ma ča je ovo judi moji? Gledan, ne virujen. Sprida ne stoji ona već on. Jednu je ruku diga ponad čela, kaono da mu sunce ne smeta, drugu je zabija u džep pa se igra s mudima, češka se i čeka svog momka, čovika. Ojebatepas, cili je svit poludija, mislin si ja, osvrćen se ne bi li sa nekin podilija svoje zaprepaštenje. Ali svi su na rivi, jebe ih se, jedu ribu. Aj dobro, rečen ja u sebi, ne budi krut, seljačina, ka neki primitivac iz Muća donjeg, Oklaja, Kistanja… I to je lipo, i to su judi i to je jubav. Posli san na balkonu s čašon bevadne razmišlja jeli u Smoje ikada bija koji homić, jer ako je bija bija je u Tučepima. Ma nisan se uspija ni pošteno zamislit kad je doša Tonči. Reka je: danas san proda 30 litri maslinova uja, 50 litri vina, 8 kil smokvi, kumpira 50 kil i pomidori 100 kil. A ja san s plaže nagarija pedofičinu i u Postirama san vidija muškega ča čeka drugeg muškega da se vrati s dalekih mora.
A je, ima ih ovdi, bar 6.
Ma di ih ima?
Ovdi u našem malom mistu.
To će biti da su ovi novi, moderni, odmahnija san rukon.
Nisu, moja generacija, znan ih ja sve…
(Tonči ima 58. Ja san mu da 60 pa se malo uvridija, al ni pokaza. Pravi čovik!)
Ma Tonči naj me zajebavat.
Ne zajebajen.
Onda mi je iša pričat o kuvaru homiću, onom iz taverne Gušti. Sav se unija. Prekinija san ga negdi na polovici.
Ma biž ća sa ton pričon, skažuj mi radije oće li rodit maslina. Prošlo proliće ubila ju je muha*, eli ni tako ?
Tonči se zamislija. Poprimija je izraz ka istočnjački mudrac.
Bogata je, reka je, a onda mudro doda, bit će, ako padne kiša.
Past će, reka san ja proročki.
Doli na rivi, na teraci hotela Lavandin dvi su ženske počele u mikrofon pivat stare pisme Magazina iz vrimena Nikolovske. Dopunija san čaše i zagleda se u Mlični put.
*maslinova muha o.a.
muzika za ugođaj: Bobby Darin - Beyond The Sea
Post je objavljen 26.08.2015. u 11:43 sati.