Usrid zvizdana, na kolodvoru samo putnici, šoferi, čekači ... kreni livo... 2.. 3.. 4..
... kreni desno...1... tko će u toj gužvi znati, kad li će taj bus, i di li će stati ...
... a tek koji metar dalje, nigdi žive duše... ni pasa, ni čovika ... štono bi rekla ona dama iz reklame... 'a nije bilo druge ure' ...
... pa, držeći se one 'tko pita, ne skita', stiže i informacija... u 3 sata na peron 2 ...
... sva sreća, pa sam ja uranila pinku više od busa, jer... za dlaku sve ne ode u ma, ma... ma, u Makarsku, di bi drugo išlo ...
... a onda smo zapravo odahnuli, tek kada smo se malo 'lada dočepali... e sad, 'ko radi knjige, 'ko radi čašćenja... sve pošteno ...
... a što je bilo kasnije, što je bilo kasnije... k'o kad gladan navali na pijat, tako je to nekako išlo i s knjigom ...
... tamo-vamo i obratno... bilo kuda, blogoknjiga svuda ...
... a kako mi je tek na plaži dobro 'ubijala' onaj prazan hod između mora i mora, pod hladom bora ...
... a doma služila ka' skuža, da dođem sebi od pustoga sunca ...
... a sada, kad su već prošle sve te početne boljke... sada se gušta polako i natenane... i na tašte, i na sito, već kako mi dođe milo... na preskoke, ili redom, začinjeno maslom i medom, ili samo kruhom/keksom... e sad, dokle će to trajati, ako sve baš valja crtati... a valjda, dok ne 'svarim' svih četristo i kusur stranica, ali ni tu ne mora biti granica ... a između... između se još čeka i promocija ...
Post je objavljen 19.08.2015. u 00:55 sati.