I ne znam kuda krenuti,a da ne mislim na tebe...Tražim te u tuđem pogledu u tuđim koracima pa čak i prstima...Ti si moj nemir,moja želja moje sve...Pitam se gdje smo se izgubili...Dani prolaze,bolna tišina... Kažu da tišina može reći više nego riječi...zato i šutim,ne bi li ti njom reko,koliko mi fališ..koliko mi fale naše ludorije,naše noći u kojima si bila samo moja...Nedostaješ mi čudo moje,nedostaješ više no što možeš i pomisliti...
I da, hvala ti što se se noćas provezla kroz moj san,ali doslovno...
pusu ti šaljem
fališ
Post je objavljen 12.08.2015. u 10:34 sati.