Oprosti majko što prvu brazdu krivim
što hodam u snu a snove danju hodim,
u tragu vetra i osmehu njenom živim
ma gde da je sejem, iz nje ću da se rodim.
Oprostite vranci što više ne pletem grive
fijaker usnu a topot zamre davno,
iz žitnih polja sedam u kočije sive
salaš opuste i nebo je nad njim tavno.
Oprosti mi noći žudnjom fenjere gasim
za sokake puste, što nema dečje graje,
u poljupcu jednom, časom ne mogu da časim,
dok nebom lutam ona u meni traje.
Oprosti majko, međ zvezdama tražim puta
s' bogom me daruj, ne plači i ne zovi,
u igri zanosa i polju maslačka žuta
put mora nadanja, ravnica samnom plovi.
Post je objavljen 08.08.2015. u 18:04 sati.