Toliko je teško a toliko je rano. A toliko je kasno, noćas, i zašta osim za one najnježnije i najfinije note koje izađu iz duše. Note koje more probudit samo Neko.
Tako je teško a tako je puno toga što nismo imali. Toliko je puno pjesama koje još nisan napisa. Nisan napisa pjesmu koju ću napisat nekad kad je buden gleda golu dok leži i spava. Spava okupana mojin dodirima. Nisan još nikad ništa pisa dok me ona drži u zagrljaju dok me grli s leđa i ljubi mi vrat i obraze, dok se slova slivaju u post na blogu. Nisan još nikad pisa na njenom tijelu, dok ležin, ko na najprostranijem mogućem krevetu, ko na najmekšem mogućem objektu...
Još nismo nikad svirali skupa, i nisan nikad ima osjećaj da poprilično mutavo udaran đebme dok slušan kako mi lipo zvuči dok svira klavir il gitaru. Kako bi zvučilo da piva? Još nisan nikad gleda kako gola senzualno slika na platnu, dok ja pratin umjetnost i prelijevanje nagiba njenog tijela. Nije nikad čitala neki moj članak objavljen na nekom portalu i komentirala ga pod nekim lažnim imenom i napisala taman ono što san ja tija da kažen, a rekla to još bolje nego bi i sam reka. Nije mi nikad gledala nastup, za koji me više ni ne briga, al bi volija da ga ona vidi. Volija bi da odradin odličan one man show od sat i po i nasmijen publiku u recimo Pubu na malti (di ste me mogli vidit hihi) i da nakon toga sidnen kraj nje, i da bilo ko ko me u tom momentu gleda zna da je ona meni najbitnija osoba na svitu. Da me ne briga koliko zaljubljeno izgledan i da me nije stid što to neko vidi. Da zaboravin uzet pare za nastup koliko mi bude dobro i da se poslje smijen s njon u stanu i da me ni ne briga što ih nisan uzeja.
Nismo se nikad napili skupa, plesali senzualno i seksualno na nekoj svirci na kojoj po mogućnosti svira neki tvrdi rok u stilu Jimmy Hendrixa il Jack Whitea. Nismo se nikad seksali na nekom festivalu dok pored nas traje koncert. Nismo nikad ni bili na festivalu. Nismo nikad otišli na more i plivali skupa, a toliko je predobrih plaža koje triba vidit, čak već neke konkretno i iman na umu, zavučene i velike svega dva tri metra. Na kojima bi proveli kompletan dan i noć, i ujutro se probudili, poili paštete iz torbe i taman kad sunce izlazi, u zoru, u zoru, plivali u moru i ljubili se zagrljeni. Nisan nikad zaronija da je pod vodon poljubin u međunožje i da se smijemo tome kd izronin. Nismo se nikad ni dirali pod vodon.
Nismo nikad otputovali skupa. Nismo nikad imali mačku u stanu i smijali joj se, zajebavali je, igrali se s njon i mazali je. A joj kako bi ja sad mačku. :D Nismo nikad spavali skupa pa da nan se mačka popne, pa da je pustimo pod deku i uživamo kako prede. Nismo se nikad ono fino, stisli u zimu, pokrili dekon i jorganon na prostranom krevetu i ljubili se i mazali dok ne zaspemo. Nismo se nikad tek probudili nakon nekog glupog sna i stiskli se i izljubili ko dvoje luđaka. Nismo se nikad seksali ujtru nakon buđenja, a najbolje se je seksat ujtru nakon buđenja. Nismo nikad slušali neku predobru muziku nakon seksa, pili jutarnju kavu u stanu, izležavali se jedno na drugom, i proveli dan u stanu, kontajuć kako bi mogli ić vani, kako bi mogli ovo ono, al nan se prosto ne da maknit ni centa s kauča i ni milimetra jedno od drugog.
Nismo nikad gledali film skupa, nismo gledali The lives of others i plakali skupa i poslje se volili ko nikad do tad. Nismo gledali True Detective i komentirali kako je Rust car. Nije nikad bila bolesna a da joj napravin čaj i ljubin je marutnu i smušenu, tako da joj na kraju bude lipo što je bolesna. Nije nikad bila zabrinuta a da je nasmijen nekin glupin i ludin šalama i da zaboravi na sve drugo. A ustvari... To jest. To jest. Ostaje samo da dočekamo da se desi i sve ovo drugo. :)
https://youtu.be/6drfp_3823I
Post je objavljen 03.08.2015. u 17:41 sati.