Marketing
v ribnjak treba po puže iti, nema veze kaj deš curi...
sem išla cipelcugom z mirogoja na zvezdu, pa po bivšoj "mošepijade" kroz ribnjak...
nešto je čudno u toj kiši... kao da je jesen... šipak je dozrio... a za naše ljubimce nema lovostaja, šetnja pa makar sekire padale...
netko je okrutno ostavio bajs da pokisne... a ovim sam putem svaki dan išla na faks, koliko straha, trtarenja prije ispita, uf! ... a onda poznati zidić, najprije su me nečije spretne ruke držale dok sam trčkarala po njemu, a onda sam naraaaslaaaa veeelika, ha, ha, pa sam sama hopsala po tom zidiću. da, i dandanas se popenjem i trčim!! i drage njihalke, bila su dva tobogana prije, natjecali smo se ko će se brže popenjat, dječja posla...
poznate vizure: u ovoj multitasking zgradi se išlo na balet, tečaj jezika, pjevački zbor, a kasnije na čagu, koncerte alternativaca, katedrala za koju se ne sjećam da je ikad bila bez tih svojih skela i zastora, ha, ha, bit će da je upravo kao takva poznata po cijelom svijetu, ha, ha; pod popovskim zidovima vujec i ja smo s pletenim košaricama u rukama brali poslije svake dobre kiše najveće puževe, a baka marija-blanca ih je slasno pripremila z jajcima, mljac. ovo drevo nisam nikad, baš nikad mogla zagrliti skroz, već je onda bilo debelo, a ja sam očito ostala mala...
ne sečam se jel pod ovim mostekom ikad tekel kakav potok, sam znam da je navek bilo šarenih grani i zelenjave razna tipa... ali ove me farbe več brineju, kaj je došla jesen, pa nemreš si sest na ovak mokru klupicu, kaj ne? morem sam gledat one kule od popova i zamišlat si kak im je tam fino i toplo...
kraj ovih štengi je još uvek javni vecej, od davnine su se tam skupljali pijanci, beskućnici i kurve z mušterijama, pa me bilo navek strah onud iti, no onda bi se zmislila na ovu kapelicu, sv. ivana nepomuka, pa bi bile male lagše, unda bi se zgledala u ovaj, ma ovo je pravi kandelaber! a tek bi v zadnjih dvajst-trist let ujevićkin gospon spozdravil kak se šika: mojnaklonmilostivica, kisdihand!
gleč,@ McOn, čist je čudno kaj se nisme krajcali, viš, nešči je i tu spozabil bicikljina, no, nebumo se sekirali, neg bumo se lepo došpancirali na bolea, u etnografski, kaj ne. ovak kak smo se došpancirali do kojna, i gleč, ova nas pisana golubica pozdravla. ili si morti pikira da nas zgrabi s krampljami, ha? ili morti da spusti jenu atomsku spreda, ha, ha? ki bi ga znal, od živine se more svakaj spodogađat, kaj ne ?
Post je objavljen 02.08.2015. u 20:08 sati.