Gori na vrh strmih skala.
Stoji kuća puna bola.
Cili život je ostala...
Sidi, čeka Šemprešola.
Tvrde škure oči kriju.
Skupile se usne modre.
Da se nikad ne nasmiju.
I da nikoga ne bodre.
Pogled joj u porat biži.
Suzni pogled, svakog dana.
Ostale na srcu friži.
Nema njenog kapitana.
Srce to je zavit dalo.
Svakog dana od uranka.
Za njega je zakucalo.
I jos sidi, čeka Anka...
Post je objavljen 06.03.2016. u 18:25 sati.