I utvrdo i umeko i na iljadu moguć načina.....
Nadaliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiinaaaaaa.
Prvo sam klasičnu, ono, sira gaude, šunku od životinje svinje,
znači, ne od nekih pilića, ili ćurke, gdje je vizualno prepoznatljiva struktura mesa, a ne neka "parizer" masa, šampinjoni, rajčica pasirana, ulje, origano, papar mljeti (ne sa Mljeta, već mljeveni), masline.
Masline bih preporučio. Ono Todorićevo smeće neg se sakrije. Tvrde i nikakve. Ove sam kupil u onom liberlandu od Knauflanda.
Mekane, sočne, pikantne, posebna neka aroma.
Pizzu sam preklopil, "poljepil" rubove vilicom i u tavu na vruće ulje, pa do rumeni, jednu stranu, pa drugu.
Kao što je poznato, moj fotić slika slike redom i numerira ih od manjeg broja,
ka većem. Po nekoj logici tak bi se trebale "dizati" tu na blogu, ali ne,
Blog veze s vezom nema, psov, truć, pljuck, maspater,
pa vas molim da si to vi sami posložite u vašim glavama.
O.K.?
Hvala!
No ukućani, kakvi jesu, razmaženi i izbirljivi, pogotovo ja,
morali smo i još neke druge vrste.
Od klasične na protvanu, prek raznih
extraordinario filera, layera, blabla, truć, seruck.
Istaknuo bih ovim putem jedan dubl layer od pršuta i vrhnja, negdi u sredini pizze, ono da se ne osuši, a sklon je tome, jelte.
Bila i jedna sa dagnjama i par škampića i neš vjerovati, onak zanesen zaboravim fotkati, pa evo jedne arhivske fotke, doduše, fotke paelje,
ono, čist za dekoraciju posta.
I zakaj pizzu zovu fast food, automatski s time nezdravom????