Marketing
Udade se Naša Ana Divna!:-)))
Te zime, najjače zime ikada na ovim prostorima,kada je sve vozno,leteće i tračnoploveće kopneno,a i morsko stalo,za stolom sjedimo ti i ja prekrcanog knjigama.
Prevodiš svog omiljenog Schillera.
-Slušaj, da li ti bolje zvuči na talijanskom,grčkom ,ili engleskom?-pitaš me.
-Ni na jednom.Na francuskom mi reci.-odgovaram.
-Ooo j...bem ti taj Shamps Elysees,evo ti ga pa ga degustiraj!-frkneš ti.
Preda mnom iskrsnu puna zdjela sladoleda.
-Odakle ti ovo sad?-pljuskam zbunjoplovnovoznotorpedno. .
-Pa napravila sam ga sinoć još i što tražiš pod stolom,molim te?
-Pa gledam od kud si ga izvukla.Jel frižider imaš ispod?-pitam te zaćuđujuće zblesirano
-Daaaj, prestani,možeš li ti uopće mirovati barem pet minuta?Ne radimo više,gotovo za danas.
Smazala sam ga ,naravno ,u letu.Izašle smo van.
.-Idemo do Slavena!-grmiš mi.
-Kojeg Slavena?
-Slaveta Štikle.
Na dnu ulice butik.Ulazimo.
-Bog Slave.Jeli hladno?
-Uuuu! Kud vas dvije po ovome?
-Malo , za razbistriti se.
-Ahaaa..
-A jel ima što novog kod tebe?
-Ma jok!
Razgledam, njuškam,njuškam i ugledam.Treća polica odozdola.One; čizmice,crvene,rubinske,krvne, rajske-
Jack pot!
-Evooo ihhh,alooo,vaamoosss!
-Slave, jel imate dva para ovih čizmica?
-Pa šta će ti dva para istih draga pobogu?
-Jedan za mene, jedan za nju.
Probale smo.Kupujemo.Presretna sam.Izašle smo van dućana,ja puvanderski samo tako,ona špricerski samo onako.E,ali ja sam ih htjela odmah obući za razliku od Tebe i jesam.Kaakooo je snijeg prštio te zime pod mojim čizmicama crveno koraljnim.Niz ulicu do doma otplesale su čardaš više puta,oo da.
Te iste večeri još jedno sanjkanje,na sreću unutar zidova doma.
-Što radiš to?
-Pravim koktel.
-Od čega?
-Neću ti reći.Probat ćeš.
Žuto nešto bilo, gustooo,okusa kokosova mlijeka.Guckala, guckala i nagguguuccckalaa sam se.Joooj, kako je glava tamburaalaa.Dugo,dugo nisam Ti oprostila što mi nisi rekla.
Nikad prije, a ni poslije niti blizu, ma bilo čemu što ima alkohola u sebi.
Zato sutradan,poslije odrađenog prevođenja i ostalog uređenja,večer je donijela božanstvo.Podrum restorana.Violine dvije i ne znam sad što je bilo treće,nebitno,al za mene,svirali su za mene i raspametila si me i zacmoljila si me i uslinila sam se ko nikad do tad,nikad ko tada od sreće.Bio je to poklon od Tebe,m o j e D i v n e.
31,maja ,ilitiga svibnja 2015.god.
Post je objavljen 03.06.2015. u 05:27 sati.