Marketing
DA SE NE ZABORAVI - ŠUFERIN
Kroz povijest coviku je uvik bilo važno imat oganj na kome će se grijat ili u kasnijim vrimenima potreba za pripremu hrane.
Dali bi se mogla užgat šterika, lumin, cigaret ili špaher da nima šuferina?
Šuferin – šibica, žigica, fulmini, to su sve nazivi za istu besedu.
Zadnja beseda šterika, nebi bila od velike koristi da nima šuferina. Bez šuferina nebi bilo ni ognja. Taj mali derveni šćapić, ki ima svoju crvenu glavicu, koja se užge kada sa njon projdeš preko škatulice od šuferinov. Na toj škatulici je na stranu postavjena gruba strana i kada šuferinom pasaš preko te grube karte, šuferin se užge koda ga je grom pogodi. Zato Talijani za šuferin govoriju kako i u mnogim našim krajima da su to fulminanti. Beseda dolazi od talijanskog glagola fulminante ca oće reć munjevit, grom.
Pored svih novih mogućih sredstva sa kojima se užige oganj, još uvik mislin da je šuferin nezaobilazni dio svake kuće. Ako ništa drugo, kade se gre na cimitar ne more se bez šuferinov. Mat mi uvik rece kada gremo na cimitar: "Branimir, nemoj zaboravit uzet šuferini." Znan da se fajericon može i lumin užgat, ali isto tako svi judi ne fumaju pa je nimaju pored sebe, tako da je uzalud bit na cimitar bez šuferinov.
Klapa ka se zove "Šuferin", piva i pismu pod istim naslovom, a jedna kitica govori ovako:
Cili se život karamo,
Iz nekog svog ponosa,
A na kraj nas vrime prolazi,
I već nan sidi kosa,
Nikad te neću privarit,
Izgorija ka ŠUFERIN,
Kunem ti se jubavi,
Nisan više berekin.
Post je objavljen 26.05.2015. u 11:00 sati.