Prvo je pala kava, a uz nju i crven cvitić za vodičku... pa ti sad reci, da nema više kavalira... ...
... a onda je, kao predah u pravi čas, pala i Česma... da studen-izvorom utaži žedno grlo, a pod krošnjama stoljetnih stabala ohladi vruću glavu...
... a kad smo već tu, usput i priupitasmo gospon Milana... da li znade, možda...
kad će Ero sa onoga svijeta, da ga, bolan, pričekamo... ...
... a e, zaludu mi pitali, još zaludnije čekali... da nam još i Ero pa'ne s neba...
pa sad ti Boga dragog pitaj, kako li je Muji na onome svitu... ...
... a kad već Ero neće doli, mi hrabriji krenuli gori... kontajući tako, sve nogu prid nogu... a možda ni Ero nije što je nekad bio, pa se danas u utvrdu skrio... ...
... i drž' nedaj, našim znojem i njegovim tragom, malo po malo je pao i Prozor... i ne bi nam žao, ne... ni znoja, ni umora, ni mokrih majica, jer... debelo je sve to namirila, i dušu uspokojila... Ljepota Priroda...
... istinaibog, do kud nam pogled seže, nigdje Ere na vidiku... k'o da je u oblak prop'o... a bi'će da nam se ipak dobro piše, a... ...
... pa smo, spustivši se natrag u podnožje, još malo protegnuli noge, spremni i složni...
utopiti sriću u jiću i piću... ...
... Mujo će se već nekako i sam snaći, jer... od Ere, kako vidite, nema ni traga ni glasa, a nami se baš i ne priši na oni svit... ...
... i kako bi to bilo, da je palo sve, samo pisma ne... pa se na koncu i zapivalo uz gitaru... ..., sve po sp(l)isku... i bilo je tu svega... i sunca i vina, i mora i vitra, i jubavi i friži... bile boje, tvrde stine, i Ane, i Duje, i kuće male... ... svega po malo, i druženja puno... ...
Post je objavljen 22.05.2015. u 07:07 sati.