05.05.2011.
Neki dan sam bila kod tebe i mame. I svaki put kada prođem pored mjesta gdje su ti radili obdukciju nešto me stegne u grlu, nestane mi zraka... jako zaboli i opet se sjetim svega što sam prošla i šta još trebam proći i šta sve trebam izdržati. Ali izdržat ću zbog tebe...zbog tebe mila...zbog tebe...
I svaki put zaboli više..misliš da se možeš naviknuti ali ne navikneš se nikada. I boli što ljudi ne razumiju i ne trude se da razumiju...misle prošlo je vremena i sada trebam biti dobro ( kao da neko pritisne dugme i ti se prebaciš i zaboraviš sve). Da, za druge je to nešto što se događa nekom drugom...
"Čovjek s lakoćom podnosi samo jednu bol, a to je bol drugih." (René Leriche)
" Vrata utjehe tiho su se zatvarala svuda iza mene: cinična vrata, ganuta vrata, rezervirana vrata, prepoznatljiva vrata, oprezna vrata, vrata klišeja. Ne, kažem, ništa od toga. Ništa ne zatvarati. Vrata treba otvoriti. Treba ih prodrmati, izbaciti iz šarki. NEKA BUDE PROPUH, NEKA BUDE ZIMA..." (P.F.Thomese, Dijete sjene)