Ponekad jednostavno zastanem i okrenem se. Znam da nije dobro gledati unatrag, ali ponekad moram. Ponekad je jednostavno potreba da vidim gdje sam bila jača od mene. I pitam se... da me vidi "ja" prije 5 godina, bi li se posramila mene sada i mojih postupaka? Ili bi bila ponosna?
Ponekad sama sebe na trenutke ne prepoznajem, ali onda shvatim da sam se sama dovela do ovoga što sam sada, svojim postupcima i odabirima.
Nisam sigurna gdje sam trenutno... nemam pojma kamo idem. Imam neke ideje, planove... ali tko zna kako će to završiti i ispasti. No idem naprijed. Ponekad se okrećem, no trudim se hodati dalje. Korak po korak saznajem tko sam, što sam i zašto sam. Valjda to tako treba biti.
Samo se nadam da ću se za 10 godina ponosno okrenuti i reći "Da. Upravo tako sam htjela da bude. Ponosna sam."
Post je objavljen 11.05.2015. u 00:39 sati.